MODRIČA – Bilo je u Zrenjaninu fudbalera čija će se imena pamtiti za sva vremena. Bela Palfi, Milan Galić, Radoslav Bečejac, Nenad Bjeković, Vesko Mihajlović, Slobodan Dubajić, Dejan Govedarica, Darko Kovačević, Ilija i Vladimir Ivić, Zvonimir Vukić, Dragan Jolović, Duško i Zoran Tošić... Da krv stane u žilama od autoriteta koji su nekadašnju Jugoslaviju i Srbiju, Evropu i svet dizali na noge, dovodili do sjaja, pesme i radosti. Mnogi od njih podigli su Proleter u fudbalske visine, pa zvao se tako ili Banat zbog nekih drugih razloga – sve je u slavu i čast najpopularnijeg sporta. Međutim, u poslednje vreme mnogo se govori o Marku Tadiću koji sa pozicije i levog i desnog krila zadaje glavobolju protivničkim čuvarima mreže. Smeđokosi mladić iz grada sa Begeja uvek rado govori o fudbalskim temama.

„Lepo je da se o mom gradu tako govori. Drago mi je da svi koji su gradili istoriju fudbala u tom delu Srbije nisu potisnuti u zaborav, posebno oni stariji, odnosno oni koji više nisu sa nama. Dakle, fudbal ima tu snagu da kod ljudi stvori njihove heroje, idole i da se oni čuvaju od zaborava za sva vremena. Ako u svojoj karijeri, a tek su mi nepune 24 godine, budem dao makar i kamičak svojih zasluga u mozaiku zrenjaninskog i srpskog fudbala, goleme li moje sreće“, započeo je svoju priču za Sportski žurnal Marko Tadić.

Iz grada sa blizu 140.000 stanovnika, u kome se fudbal igra punih 130 godina, uljudni sportista stigao je u Republiku Srpsku i BiH, da u Posavini pokaže koliko može, ume, zna. Može mnogo, a prognoze većine su da njegovo vreme tek dolazi.

„Drago mi je što imate takvo mišljenje o meni i mojim igrama. Ruku na srce, kada sam na nagovor direktora Modriče Dragana Stevića došao u sadašnji klub, starhovao sam kako će me prihvatiti nova sredina, ovdašnji sportisti. Moja sreća, sve je u najboljem redu. Modriču sam zavoleo, u gradu podno Majne sam 18 meseci. Ovde sam radovao se povratku kluba u Prvu ligu Republike Srpske. Dobro je, prezadovoljan sam“, nastavlja svoju besedu talentovani i dokazani fudbaler.

Jesen u fudbalskoj Modriči obojena je u mutno. Nigde vedrine...

„Podbacili smo, a nismo smeli. Malo je nedostajalo, pa da budemo među četiri prvoplasirane ekipe. Najviše, mene lično, boli poraz od zvorničke Drine. Došla je u Modriču kao poslednjeplasirana ekipa i savladala nas. Teško je nadoknaditi propušteno. Međutim, verujem da u narednih šest kola, pre razigravanja, možemo sakupiti 14 i više bodova i da ćemo se plasirati u plej – of za prvaka Srpske. Borac je apsolutni favorit, nama su misli okrenute ka opstanku. Ako uđemo među šest najboljih, naše brige su prebrođene. Onda se učiti na sopstvenim greškama i pametne glave nastaviti dalje“, savetuje Marko Tadić.

Prvoligaš iz Modriče će za tri godine obeležiti vek postojanja. Mnogo je onih koji bi taj jubilej da dožive u „eliti“ BiH, sa Tadićem ili bez njega.

„Čast je nastupati u klubu svetle tradicije. Nekadašnji osvajač kupa i prvak Republike Srpske i  BiH zaslužuje da se nađe u Premijer ligi BiH. Imamo izvanrednu infrastrukturu, stadion, klupske prostorije, reflektore. Još da se ojačamo kadrovski i da finansijski postanemo silovitiji, onda se može govoriti i o povratku u najviši rang takmičenja. Realno nije da ja još tri godine ostanem u Modriči. Želja mi je da se otisnem u inostranstvo, u veći klub i da tamo lepo zaradim, da meni i mojoj porodici bude dovoljno za život onda kada fudbala i igre bude sve manje“, zaključio je Marko Tadić koji govori tiho, odmereno, ali i razgovetno.

Da svako razume...