Dvadeset petogodišnji Brčak, Stojan Čekić, rano se otisnuo u inostranstvo. Nakon igranja za Slogu iz Srpca, te nekadašnjeg prvoligaša Crvenu zemlju iz Nove Vesi, odlučio je da ode u Njemačku, a nakon toga stigao je i do Holandije.

- Pronašao sam klub u kojem zaista mislim da mogu uživati i nešto napraviti u karijeri. Neka bude to i nešto mali, ali da bude slatko i pošteno. Stigao sam u Alphense boys, klub koji se takmiči u Ober ligi Holandije, klub koji ima istoriju i koji je oficijalni partner sa Fejnordom. Mnogo ulažu u djecu, njihova U19 kategorija igra profesionalno u Holandiji. Imamo fantastične uslove. Potpisao sam ugovor na godinu dana, a cilj mi je da odavde stignem do treće lige Holandije. Tada bih bio zadovoljan jer mislim i da vrijedim toliko, rekao je za naš portal Stojan Čekić, a onda nastavio:

- Imam 25 godina. Svašta sam prošao do sada, naučio mnogo, trenirao jako, slabo. Mislim da sam sada kao vino, ono što kažu. Kako god da se ovo završi, želja mi je da završim za trenera u Holandiji kako bih mogao prenositi svoja iskustva na djecu. Moja karijera nije bila nešto velika, ali je bila zanimljiva.

Sve je počelo iz Brčkog. Tada sedmogodišnji Čekić je počeo da se bavi fudbalom, a onda se preselio u Srbac, gdje je nastavio da trenira.

- Završio sam u školi Dream team. Bila je to odlična škola, dosta jaka. Trener mi je bio veliki čovjek i nekadašnji igrač Borca, Saša Novaković. On je prvo fenomenalan čovjek, a o fudbalu ne treba ni govoroiti. Poslije toga sam otišao u Kozaru gdje mi je trener bio Saša Krupljanin. Bio sam tu samo tri mjeseca, ali sam nažalost zbog privatnih problema morao da odem. Žao mi je što nisam prošao cijelu školu tu jer smatram da bi me on naučio još mnogo toga. Kada sam se vratio fudbalu drugar me zovnuo da idem u Crvenu zemlju. Tada je to bio drugoligaš, pa smo i mi igrali Drugu ligu. Trener mi je bio Dragan Zelenac, od njega se mnogo, mnogo moglo naučiti. Za juniore sam fenomenalno igrao, postigao sam osamnaest golova, ali onda sam slomio nogu. Teško mi je to palo, jedva sam se vratio, ali onda sam dobio poziv za seniore Crvene zemlje.

Seniorski fudbal Stojan je osjetio u Crvenoj zemlji kod Mitra Lukića, a onda je prešao u Slogu.

- Fenomenalna je to ekipa Crvene zemlje bila na čelu sa Mitrom Lukićem. Dobio sam poziv da idem na pripreme sa seniorkim timom. Tada se iz Druge lige ušlo u Prvu ligu. Sjajno mi je tu bilo, trenirao sam punim plućima i bilo mi je čast da igram sa njima i budem dio toga. Slobodno mogu reći da bi ta ekipa mogla sada igrati i Premijer ligu. Međutim, u takvoj konkurenciji ja nisam mogao previše da igram, pa sam želio da odem negdje gdje bih igrao i izabrao sam Slogu i nisam pogriješio.

Nakon Sloge odlučuje da krene u inostranstvo i pokuša nešto uraditi. Od tada kreće mnogo zanimljivog da se dešava u Stojanovoj karijeri.

- Krenuo sam bez dokumenata praktično. Teško je igrati u inostranstvu. Otišao sam u Njemačku, počeo u Landes ligi, Espanjol Karlšue. Bio sam stvarno odličan, nadavao sam se golova. Međutim, dokumenti su bili problem i odem dalje, te stignem u Notingen 1957, drugi tim im se takmičio u Landes ligi, prvi tim je bio u Regionalnoj ligi. Prođem ja tu i kažu kad središ papire ostaješ sigurno. To je bilo 2013. godine. Tada sam pričao i sa drugim timom slavnom Karlšuea, međutim, tu nisam uspio, nisu se ni kockice poklopile i odem za Dizeldorf da riješim i papire i život. Samo sam razmišljao da radim, da imam za život, a i da igram fudbal. Naišao sam na neke pogrešne ljude u karijeri. Spustio sam se još rangova niže i zaigrao za SV Vestern. Tu sam uspio konačno da se izborim. Na sreću, naišao sam na čovjeka koji je bio milioner, pa sam odlično prošao, dobio sam papire, posao, a onda sam zaigrao i fudbal kojeg sam bio zapostavio. Bio sam strpljiv, izgradio sam se i savladao jezik, i eto bio sve do odlaska u Holandiju.

Prati, kaže, i igre Sloge iz Srpca.

- Drago mi je da Srbac ponovo živi za fudbal. U samom su vrhu Druge lige, a oni to i zaslužuju. Puno je tu dobrih fudbalera poniklo, Branko Grahovac, Aleksandar Glišić, Zoran NOvaković, Milovan Novaković i mnogi drugi. Grad je malen, ali imaju ambicije. U klubu je i veliki sportista Saša Ilić, sve sjajni momci i ja im želim sreću.