XS
SM
MD
LG

Trenerske teme i dileme: Dve decenije čekao na profi licencu!

Zoran Vasiljević, FK Kabel - foto: lična arhiva

Od kad je u 29 godini prestao sa aktivnim igranjem fudbala, Zoran Vasiljević se posvetio pedagoškom i stručnom radu sa budućim naraštajima i za 20 godina trenerskog rada iza sebe ima sjajne rezultate i zavidnu karijeru. Sa Jadrom iz Nove Kasabe uspeo je za dve godine da prođe dva ranga i izbori plasman u Treću ligu Republike Srpske. U rodnim Milićima, u Republici Srpskoj, formirao je školu fudbala sa preko 120 dece i uporedo vodio kadetsku selekciju. Preuzeo je Boksit i u Prvoj ligi Republike Srpske uspeo da se ravnopravno nosi sa klubovima kao što su banjalučki Borac, Rudar iz Prijedora, Radnik (Bjeljina). Završio je trenersku školu na Fakultetu za fizičku kulturu u Novom Sadu pre dve decenije, za koji je kasnije vezao svoju uspešnu trenersku karijeru.

- Vodio sam se devizom "bolje trener na početku, nego igrač na zalasku karijere" i zato sam rano uplovio u trenerske vode. Kao trener moraš da prođeš kompletnu proceduru stasavanja, odnosno od škole fudbala pa do vođenja seniora. Kad to razumeš, znaćeš šta treba igraču u procesu stasavanja i sazrevanja. Svakodnevno razgovaram sa igračima o raznim situacijama unutar i oko fudbala kako bi im dočarao šta je sve potrebno da ispune kao preduslov kako bi mogli u budućnosti  doći  do cilja - stručno objašnjava Vasiljević. Zoran je protivnik kopiranja načina igre jednog Reala, Barselone, Ajaksa...
-  Kopirati tako velike timove u uslovima u kojima igramo i treniramo je besmisleno, pogotovu bez dovoljno kvalitenih igrača! Imamo svoje stilove potekle iz poznate i priznate "Jugoslovenske škole fudbala", čiji su autentični predstavnici bili Miljan Miljanić, Radomir Amtić, Ivica Brzić, koji su nenadmašni u nekim segmentima igre, treninga i danas. Neke od ideja koje prepoznajemo i mislimo da ih koristimo, primenićemo, ali tako da ih igrači razumeju i u datom momentu primene na terenu. Sve ostalo je čista utopija - naglašava Vasiljević.

Vasiljević je proveo pet godina u Veterniku, radeći kao kordinator mlađih kategorija i sa prvim timom, u to vreme drugoligašem. Od 2007. godine dolazi u Vojvodinu, sa kojom je u  krvnoj vezi i danas. Na Krađorđu je proveo više od polovine svoje duge trenerske karijere, radeći sa mlađim kategorijama, asistirajući prvim trenerima i u 5-6 navrata je  samostalno vodio tim. Na početku je preuzeo talentovane pionire (1993) i vodio ih četiri godine, dok nisu zakucali na vrata prvog tima. Iz te generacije stasala su tri kapitena Vojvodine Radoja, Ivanić i Poletanović, danas uspešni internacionalci. Zajedno sa pomenutom trojkom, na 100 godina postojanja Vojvodine, poneli  su pehar namenjen osvajaču Kupa Srbije. Između ostalih, članovi te generacije bili su Nastić (Bate Borisov), Pajović (Ujpešt Doža), Vladimir Silađi (TSC)...

Vasiljević je više puta obavljao odgovornu dužnost v.d. šefa stručnog štaba "lala". Prvi put  protiv Crvene zvezde (3:3), kada je debitovao Luka Jović, zatim Partizana (1:1), Javora (0:3), Spartaka (1:1) i Rada (2:1). - Bio sam pomoćnik Dejanu Vukićeviću, Branku Babiću, Dragomiru Okuki. Sigurno se pitate zašto mu nije pružena prilka u novosadskom superligašu da samostalno vodi tim na duži period. - Za 11 godina pokušavao sam tri puta da upišem školu za dobijanje profesionalne licence, ali mi nisu dozvolili, jednom u BiH-u, gde su me primili, ali FSS, kao matični savez nije dozvolio. Ne znam po kom kriterijumu je Centar za edukaciju FSS, odabrao 50 kandidata, a mene izostavio - pita se iskusni stručnjak.

Protekla jesen je bila za novajliju izuzetno berićetna. Osvojili su 44 boda (najviše u ligi) i to sve na gostujućim terenima, jer nemaju pravo da koriste svoj teren. - Da nisam došao u Kabel, napominje, verovatno ne bih dobio šansu da polažem za profi licencu. Samim ulaskom u Prvu ligu Srbije, Centar za edukaciju FSS nije mogao da ostane inertan i konačno mi je pružena prilika da dobijem profesionalnu nacionalnu licencu. Zajednički uspeh Kabela i Vasiljevića je garancija da se nalaze na pravom putu i da vreme radi njih.  - Privilegija je biti u klubu gde ima tako malo ljudi, a sve funkcioniše za čistu "desetku" i svako radi svoj deo posla krajnje profesionalno - kaže naš sagovrnik, koji nije propustio priliku da pohvali svoj najbliže saradnike Aleksandra Kotrljanovića, Vojislava Vukića, Miroslava Smajića, sekretara Milana Živkovića i neumornog organizatora Vladimira Milutinovića. Pre tri godine, sa Predragom Novakovićem je osnovao školu fudbala "GDM – 021", koja broji oko 140 polaznika.

- Nemam određeni sistem igre koji favorizujem. Imam principe i zahteve u svakoj fazi igre, koji igrači moraju razumeti kako bi ispoštovali dogovoreni sistem za koji smo se odlučili da primenimo. Španska Primera je za mene liga boroj jedan u Evropi. Dugo pratim španski fudbal i imao sam priliku da budem gost Selte iz Viga u vreme dok je Radoja bio njen član. Pomno sam pratio treninge trenera Edmunda Seriza, učenik čuvenog Marsela Bjelse, koji su bili izuzetno interesantni i poučni - seća se stručnog usavršavalja iz Španije.

Koliko je dobar u trenerskom poslu, isto toliko je nagoveštavao veliki potencijal u šahu. Sa 15 godina bio je kandidat za zvanje majstora. Između ostalih uspeo je da pobedi čuvenog velemajstora Velimirovića, višestrukog prvaka države. - Šah mi je, veli, ostao velika ljubav i vrlo često kombinatoriku sa "64 crno-bela polja" prenosim na zeleni teren.