Foto: NFL

Svaki sport ima velikane. Saki sport ima onog najvećeg. Međutim, jedan sport ima onog koji je zapravo veći od samoga sporta. Američki fudbal je u poslednje vrijeme doživio veliku popularnost na našim prostorima. Pa ipak, i dalje imate dosta ljudi koji ga ne prate. Međutim, čak i oni koji nisu ljubitelji američkog fudbala i ne prate NFL, znaju ko je Tom Brejdi, čovjek koji je juče i definitivno rekao zbogom.

Tom Brejdi rođen je u Kalifonrniji, tačnije u San Mateu. On je četvrto dijete u porodici i jedino muško dijete svojih roditelja. Brejdi je od ranih dana zavolio sport u kome će postati najveći. Išao je u ranoj dobio na mečeve San Franciska. Tako je zavolio legendarno Džo Montanu. 

U početku je bio malo neodlučan oko izbora sporta kojim će se baviti. Tokom srednje škole bavio se sa tri sporta. Pored američkog fudbala, igrao je i košarku i bejzbol. Ipak, na kraju je pala odluka i izabrao je američki fudbal. U srednjoj školi je jedno vrijeme bio bekap kvoterbek. Slično mu se desilo i na Mičigenu tokom koledž dana. Međutim, Brejdi je bio uporan i nije davao da ga to pokoleba.

Kada je dolazio u NFL, Brejdi je došao poprilično tiho. Izabran je na Draftu ali nije bio ni blizu vrha. Izabran je u šestoj rundi kao tek 199. pik ukupno. Izabrali su ga Nju Inglend Petriotsi a vrijeme će pokazati koliko je to bio fenomenalan potez. Sam Brejdi očekivao je više od Drafta. Nadao se da će biti izabran u drugoj ili trećoj rundi. U jednom moentu je prestao pratiti Draft, izašao iz kuće i počeo plakati. Međutim, bio je prezahvalan Petsima jer su mu dali šansu.

Kada bi pisali o cijeloj Brejdijevoj karijeri do najsitnijih detalja, trebao bi nam dobar roman da sve objedinimo. Sve je krenulo od 2001. kada je debitovao. U početku je bio bekap ali se brzo pokazao kvalitet i već u svojoj ruki sezoni vodio je Petse do nekoliko pobjeda. Već u prvih pet sezona, Brejdi je osvojio tri puta titulu i bio redovno najbolji u svojoj ekipi. Imao je takođe fenomelanu sezonu i 2007. kada je bio MVP lige i kada je vodio tim ponovo do finala. Međutim, Džajentsi su bili neumoljivi. Naredne sezone, uslijedila je prva povreda i to su stradali ligamenti.

Neko vrijeme Brejdiju je trebalo da uhvati pravi ritam, ali se vratio na pravi način. Tokom sezone 2011. igrao je sjajno te je odveo tim ponovo do finala. I opet su Džajentsi bili kobni po Petse i Brejdija. Međutim, Brejdi i Beliček nisu odustajali.

Tri godine nakon drugog poraza od Džajentsa u finalu, došli su do nove titule šampiona. U periodu između 2016. i 2018. godine, Petroitsi su igrali tri uzastopna finala. Ipak, nisu sva tri puta osvojili titulu. Baš kao i deset godina ranije, Brejdi je 2007. godine bio MVP lige ali je izgubio u finalu. Ovaj put, kobna je bila Filadelfija.

U martu 2019. godine, Brejdi je saopštio da neće ostati u ekipi Nju inglenda. Dosta je bilo raznih nagđaanja ali očito je bilo da je došlo do sukoba između Brejdija i Beličeka. Na kraju je Beliček odlučio da potpiše za Tampa Bej Bakenirse. 

Tako su Bkasi postali glavni favoriti za titulu naredne sezone. Iako je sezona bila uzbudljiva, Tampa je na kraju došla do pobjede. U velikom finalu savladali su Kanzas Čifse rutinski te je Brejdi tako postao igrač sa najviše titula od igrača u ''Super Bouvl'' eri.

Neki su govorili već tada da bi to mogao biti kraj karijere u velikom stilu ali je Brejdi odlučio voziti još jedan krug. I ove sezone vodio je Tampu na fenomenalan način. Na kraju su ipak morali čestitati Remsima u polufinalu konferencije jer preko njih nisu mogli.

Kada se podvuče crta, jasno je da je Brejdi najveći u istoriji ovog sporta. Sedam titula, pet puta MVP finala, tri puta MVP lige i tako dalje i tako dalje. Mnogo je rekorda postavio, mnogo je nevjerovatnih statističkih parametara ostvario. Ali jače od same statistike je utisak vidljiv golim okom.

A golim okom vidljiva je bila genijalnost Brejdija. Nije postojao nemoguć pas, nije postojala bezizlazna situacija. Mnogo preokreta ekipe su mu pravile isključivo radi njega. Nikada nije imao strah i nikada nije imao problem da baci rizičan pas. Zato je na kraju krajeva i postao to što je postao.

NFL svakako vrijedi pratiti i nakon Brejdija i sigurno će biti praćen. Ali jednostavno, neko vrijeme će trebati svima da se naviknemo na to da velikan više nije na terenu. Jedna velika era je gotova a mi možemo samo biti zahvalni što smo imali privilegiju da gledamo velikog Brejdija.

Brejdija, koji je došao u ligu tiho a otišao kao najveći ikad.