Piše: Slavko BASARA

Mostarski “Večernjakov pečat” stavljen je, pre Mondijala u Rusiji, na selektorske diplome trojice trenera koji su sa prostora Bosne i Hercegovine: Zeničanina Mladena Krstajića, Sarajlije Vladimira Petkovića i Zlatka Dalića iz Livna. Krstajić se prvi vratio kući sa srpskim Orlovima, Petković posle njega sa švajcarskim “orlovima”, Dalić još bitiše po Rusiji nastojeći da prestigne Miroslava Ćiru Blaževića koji je pre dve decenije s Hrvatima bio bronzani u Francuskoj.
Krenulo je svojatanje koje malo ko može da razume, pa su tako “rodoljubivi” i “patritiski” novinari iz Sarajeva odmah, brže bolje, podsetili: “Hrvatskoj izgleda treba stručnjak iz BiH da bi napravila uspeh i ušla u polufinale Mondijala!”
Elem, ni najpreciznije filozofsko promišljanje, ni najbolji kulinar sveta ne mogu da definišu šta se ustvari tačno krčka u “bosanskom loncu” današnjice, u zemlji dva entiteta i tri naroda. 
Šačica preostalih Hrvata u Sarajevu izašla je na ulice ovog grada i proslavila pobedu svoje reprezentacije nad Rusijom u četvrtfinalu Mondijala bez ijednog incidenta. U Mostaru i Širokom Brijegu delirijum, kao i u svim gradićima zapadne Hercegovine: pesma, vatromet, pivo, posvud zastave sa šahovnicama, ali i jasna poruka: “možemo mi i bez tebe Federacijo!”
Da Hercegovina nije Bosna pokušao je nedavno da objasni i legendarni Blaž Slišković izjavom: “postoji granica tamo negde kod Bradine...” Zato je morao da ode s klupe Zrinjskog, pod izrekom da se umorio.
E to je već uvreda za Sarajevo – negiranje zemlje u kojoj žive Bošnjaci, Hrvati i Srbi. Krenula je opšte poznata i često, u ovakvim situacijama, neviđena hajka po scenariju koji bi mogao da dočeka i selektora Zmajeva Roberta Prosinečkog. Naime, selektor BiH koji je na ovu funkciju postavljen po predlogu FSRS iz Banjaluke javno je na Hrvatskoj televiziji navijao za “vatrene”, pevao Zvezdine pesme u Zagrebu i branio Orlove posle otimačine u duelu sa naturalizovanim Švajcarcima. Je li to po volji Sarajeva koje boluje za centralizacijom?!
Verovatno će se sačekati prvi loš rezultat…
Pre deset godina, kada su na Evropskom prvenstvu u Austriji i Švajcarskoj igrali Turska i Hrvatska zapalila se Neretva. Bilo je velikih nereda u Mostaru, duboko podeljenom gradu na istočni i zapadne deo. Tada je “bilo normalno” da Sarajevo navija za Tursku, ali ne i to da Mostar bodri Hrvatsku, bez obzira što gotovo svi stanovnici zapadne Hercegovine imaju “hrvatske putovnice”, ali ne i pasoše “Dejtonske zemlje”. Sve više je i Srba koji imaju pasoš Srbije!
Reči predsednika Aleksandra Vučića da mu se čini da će iznenada i po svemu sudeći reprezentacija Engleske imati veliki broj navijača u Srbiji može da se odnosi i na Republiku Srpsku. U Banjaluci se već pripremaju “ostrvski pabovi”. Već je složen i argument zbog čega će Banjaluka i Republika Srpska navijati za “Gordi Albion”: 
-Zašto? Pa zato što mi i Englezi jedini u himni pominjemo Boga!
Nema veze što je Pedi Ešdaun sa Ostrva. Ček’, pa on nije Englez!
Kako li će se na sve ovo izjasniti Sarajevo?
Bio fudbal, ili nogomet, Bosna s Hercegovinom se razlikuje. Još i te kako!

Slavko Basara