Nije vreme za razbribrigu i sport, bio on i fudbal, sa svih strana stižu samo uznemirujuće vesti o stradanju i uništavanju, ali nema nam druge – kad god ima ljudske volje, ima i načina.

Baš u takvom ambijentu Fudbalski savez Republike Srpske obeležava srebrni jubilej, samim tim i 25 godina trajanja Republike Srpske. Po mnogo čemu, praznični dan 5. septembar biće i praznik sporta: i rukometa, i košarke, i plivanja, i boksa, i invalidnog sporta, i atletike..., podsećanje na sve dobro što je ostalo iza nas, čak i u vremenu kad se i đavolu sveća palila, a fudbal živeo u ime ničijih ciljeva, izuzev života!

Okreni-obrni, kontinuitet Fudbalskog saveza Republike Srpske označen je i zrelošću i izuzetnom sposobnošću ljudi okupljenih oko čarobne igre, od onih dvadesetak koji su potpisali inicijativu za osnivanje Saveza 1992. godine, pa do brojnih entuzijasta s raznih strana Srpske koji su činili njegova rukovodstva, predvođeni četvorkom: predsednicima Brankom Lazarevićem, Milanom Jelićem, Milom Kovačevićem i generalnim sekretarom Rodoljubom Petkovićem. Istorija će zapisati i da je fudbal iznedrio i predsednika Republike Srpske, jer je Milan Jelić u vremenu kada je bio predsednik Fdbalskog saveza Republike Srpske predvodio i Republiku Srpsku kao njen prvi čovek.

Svi oni, mogu da se osvrnu s ponosom.

Pogotovo na dečake koji su stasali na livadama, igralištima, terenima i stadionima Republike Srpske, a posle otišli u veliki svet i izrasli u asove i ljude kao što su: Srđan Babić, Mijat Gaćinović, Nemanja Stevanović, Branimir Bajić, Vladan Grujić, Darko Maletić, braća Vranješ, Stojan i Ognjen, Aleksandar Subić, Nemanja Supić, Miroslav Stevanović, Nemanja Bilbija... Bila bi to evropska reprezentacija Republike Srpske. Zar ne bi?!

Danas Fudbalski savez Republike Srpske ima svoje lige, Kup Republike Srpske, reprezentativne selekcije, prostorije u vlasništvu Saveza, brojne fudbalske radnike u raznim organima koji su značajan faktor u odlučivanju u „krovnom“ savezu u BiH, pojedinci su stizali i do UEFA. Na tom dugom putu, bilo je raznih prepreka i izazova, političkih pritisaka, što iz evropske i svetske kuće fudbala, toliko i iz same Republike Srpske, gde se rađala demokratija sa svim svojim zamkama, ali je iz svih tih bitaka fudbal izlazio kao pobednik.

Ustvari, pobedio je život.

Tako je sama priroda, a po istoj logici i magična privlačnost fudbala, uz fanatičan entuzijazam namenila Fudbalskom savezu Republike Srpske oreol predvodnika sporta Republike Srpske. Ne kažu badava da ništa kao sport ne uči čoveka da može do cilja, to je njegova i najveća snaga koju uvek prati ljubav, valjda je ona i našla „tajnu vezu“ između fudbala, života i ljudi.

Tomo Marić