Fudbalski zemljotres potresao je Sarajevo, pogodna okolnost u opštoj panici je činjenica da reka Miljacka više podseća na potočić koji nema gabarite da izazove cunami, tako da potapanja sigurno neće biti, ali ruševine su katastrofalnih razmera i znaju da budu i te kako opasne po pojedince.

Banjalučanka Tanja Račić, sudija sa FIFA znakom u javnosti je obelodanila ono što gotovo kompletna javnost u BiH zna, ali ćuti, ukazala je, otvorenim pismom poslatim na adresu vodećih ljudi Fudbalskog saveza BiH, na negativnosti i stvari kojima treba da se pozabave policija, SIPA i Tužilaštvo. Međutim, svako ko poznaje prilike u društvu zemlje tri naroda i dva entiteta skeptičan je.

Da li je otvaranjem „Pandorine kutije“ mlada Banjalučanka koja je sportsku karijeru započela plivanjem u bazenu pokrenula lavinu da se stane u kraj oligarhiji koja vlada Savezom, a nasleđe je Komiteta za normalizaciju ili će da završi poput Midhata Čorbe, Dževada Imočanina, Novaka Petrovića, Emira Alečkovića, Antonija Bandića, Ivane Vlaić, Amera Halepa, Ibrahima Adilagića, Senada Islama, Faruka Hadžibegića, Slobodana Tešića... i svih onih koji su upozoravali ili stajali na putu uspostavljanja nakaradanog sudijskog sitema korupcije i javašluka?

Bolji poznavaoci prilika u sudijskoj branši BiH tvrde da je ova organizacija privatizovana, što mogu da potvrde i reči generalnog sekretara Komisije za sudije i suđenje FS BiH Salema Prolića napisane u pismu Tanje Račić: „Radi šta hoćeš, ja sam Bog i sve se ja pitam!“ Navodno je još jedna sporna osoba iz pisma Račićeve, direktor Odelenja za takmičenje Elmir Pilav, deo vladajuće oligarhije čiji je ktitor upravo Prolić.

Međutim, da li će iko da shvati ozbiljno tvrdnje i „teške“ rečenice Tanje Račić? Dve od njih glase: „Direktor Pilav nikada nije imao dovoljno hrabrosti da se zauzme za pravednost i da bude dosledan. Ali, imao je hrabrosti da vrši nasilje, maltretiranje i da se sa svakog turnira koji je organizovan unutar BiH kući vratim sa modricama, podlivima, i  najmanju ruku sramotom. Mnogo je svedoka, kamera, restorana, hotela, upravnika, sudija, igrača, predstavnika klubova, te pojedinaca iz Saveza koji su svedoci i znaju o čemu je reč.“

Da li će iko te svedoke i očevidce pozvati na pojašnjenje sitacije, zatražiti snimke ili bar zatražiti od Tanje Račić dokazni materijal? Ili će se sve završiti kao i prethodni slučajevi suspenzijom Račićeve i uništenjem jedne perspektivne sportske, u ovom slučaju, sudijske karijere? Kakvo je nesilje uopšte i bilo, ko je koga maltretirao i kako su nastale modrice i podlivi, ko je njihov autor i da li treba da odgovara za očigledni fizički nasrtaj?

Zataškavanje ove afere odvešće fudbal u BiH, kao i samo suđenje, još dublje u ambis nemoralnosti i neregularnosti. Račićeva je pomenula i fizičko nasilje „od strane nadređenih pojedinaca“ što je svakako konstatacija koja pali sve alarme ovog sveta, ali ne i u BiH. Ako je uopšte ikome i stalo da se sve istera na čistac za ozdravljenje teško obolelog fudbala u BiH?

Pored svega izrečenog i preživljenog policija, SIPA i Tužilaštvo u svim normalnim zemljama bi otvorili istragu i ispitivali svedoke, ali s obzirom da u BiH nije zatvoren ni „slučaj cener“ o pokšaju potplaćivanja golmana Dejana Bandovića da pusti gol igračima Metaleža iz Jajca (klub u međuvremenu ispao iz Premijer lige BiH) koji se dogodio proletos, onda se može zaključiti da će ovaj skandal verovatno doći na red u januaru sledeće godine, a do tada će prerasti „samo u incident bez velikih posledica, koji ne zavređuje pažnju“.

Dobro, a šta je sa tvrdnjom Tanje Račić koja glasi: „Preživela sam nasilje, ali još uvek sam tu. Mnogo puta sam bila svedok vaših prevara, malverzacija, nameštanja utakmica, krajnje neljudskih i nekorektnih dela, te mobinga.“

Da li je Sudijska organizacija Fudbalskog saveza BiH poput sekte u službi svih prljavština i skandala za koje u „krovnom“ Savezu smatraju da se radi o normalnim pojavama? Ko su, po tvrdnjama mladog ženskog sudije sa FIFA znakom, prevaranti, malverzatori, ljudi koji nameštaju utakmice, a ko nad kim vrši mobing? Sve su ovo pitanja koja jednostavno vape za jasnim i preciznim odgovorima!

Nema sumnje da će se sada na pleća Tanje Račić sručiti veliko prljavo breme fudbalske oligarhije začete rušenjem Tročlanog predsedništva posle kojeg su stanovnici iza rešetaka bili Miodrag Kureš i Munib Ušanović. Prema svemu onome što je Tanja Račić napisala predsedniku Elvedin Begiću, ostalim čelnicima Saveza, ljudima iz sudijske branše i svojim kolegama i koleginicama sa igrališta, više nego jasno je da bi KP Zenica mogla uskoro da dobije nove stanovnike iz fudbalske porodice, pa da visoko-udobne hotelske krevete i dnevnice zamene onima sa žoharima i umivanjem savesti.

A šta ako ipak, posle fudbalskog zemljotresa, odjednom uskim i plitkim koritom Miljacke počne da teče Amazon? Bilo bi to, do sada, nezapamćeno pranje nakupljene prljavštine zasnovane na nemoralu i bahatosti koji proizvode, uglavnom, osionost. To ne bi bio cunami već fudbalska higijenska potreba.

Bura na seminaru

Pominjala je Tanja Račić i poslednji seminar za sudije Premijer lige BiH za žene na kojem je bilo mnogo bure, a prema informacijama koje dolaze iz Sarajeva mnoge devojke koje sude bile su nezadovoljne statsom i ponašanjem čelnika Sudijske organizacije.

Bojana Tošić je iz Gradiške govorila o „naručenim stvarima za omalovažavanje i diskreditaciju vezano za govor engleskog jezika“, a Tanju Račić je interesovalo što ne dobija utakmice da sudi iako sdija sa FIFA znakom po uputstvu iz Niona i Ciriha treba da sudi mečeve na domaćoj sceni namanje svakih petnaest dana.

Sportski Žurnal

Tanja Račić