U vremenu kada se sve održava ubrzano, zašto ne i u fudbalu, kontinuitet rezultata i uspeha Fudbalskog kluba Krupa, iz mesne zajednice Krupa na Vrbasu nadomak Banjaluke, dođe kao posledica razumevanja tog vremena, i novih vrednosti koje ono traži.

Senzacionalna pobeda nad Sarajevom na „Koševu“ (3:2), protiv dvostrukog šapiona nekadašnje Jugoslavije kad je ona bila svetska fudbalska sila, danas finansijski, i na svaki drugi način, najmoćniji klub Bosne i Hercegovine, senzacija je samo za medije i neupućene; oni drugi „sve znaju i sve razumeju“. Zato Krupa, i svi njeni podvizi, od četvrtoligaša, godinu za godinu stigla je do poštovanog premijerligaša, nisu nikakvo „fudbalsko čudo“, već ispravna filozofija „života i rada“ godina tranzicije, gde su svi u ovom klubu, predvođeni porodicom Ilić, znali šta im je činiti i koji je redosled agažovanja i odricanja da bi se ostvarilo ono što je danas fakat.

Krupa je bolja, kvalitetija i pogotovo organizovanija od Čelika, Slobode, Borca, da ne pominjemo Veleža, zato što je u svakom času znala šta joj je činiti, ne uljuljkujući se (često, ne skrivajći se) iza velike prošlosti i tradicije, jer je nema, kao što je nemaju ni Široki Brijeg, Zrinjski, Mladost (Doboj-Kakanj)... koji su danas, a Zrinjski i Široki Brijeg već deceniju, vodeći klubovi ovog dela Balkana.
Krupi svaka čast! 

-Od prvog dana znali smo da moramo uporedo stvarati uslove, izgrađivati ekipu, sticati znanja i iskustva, te na osnovu toga graditi i klub. Samo mi znamo kroz šta smo sve prošli u minulih desetak godina, a i koliko je sve to nas i finansijski koštalo. Bilo je i kolebanja, dana kad smo razmišljali od svega da dignemo ruke, ali sledili smo svoju zvezdu vodilju, da se do svakog rezultata stiže putem posutim trnjem. Ni sada ne mislimo da smo stigli do konačnog cilja! Šta više, živimo i radimo da svako od nas pojedinačno, a onda i zajedno, damo od sebe još ovoliko, svesni da će biti i uspona i padova, ali odustajanja nema – reči su Dragomira Buce Ilića, ključnog čoveka Krupe.

Fudbalski klub Krupa danas ima najorganizovaniju Školu fudbala u Republici Srpskoj. Tim stručnjaka, koji u kontinitetu već treću godinu predvodi Slobodan Starčević, gde svako zna svoj zadatak i kojem se cilju teži. Zato je baš upravo Starčević posle velike pobede na Koševu izjavio:

-Ovo je naša najveća pobeda. Jedna mala Krupa savladala je veliko Sarajevo, ova pobeda ima istorijski karater. Ponosni smo na postignuti rezultat jer smo pokazali da rastemo i mi i da rezltati koe beležimo nisu slučajnost. Možemo da budemo svi srećni, pobedili smo jedan od najvećih klubova na ovom prostoru i na taj način otvorili smo sebi vrata velike scene. Nismo se uplašili velikog protivnika.

Zbog svega rečenog ostalo je neshvatljivo, ili svoje mesto može da nađe u nikad objašnjenoj pogrešnoj filozofiji „srpska posla“, zbog čega je Krupa, a pogotovo ljudi koji u njou rade i koji je vode, u Republici Srpskoj, BiH, a pogotovo u Banjaluci, bila osporavana, a svaki njen dobronameran predlog, ili samo sugestija, ivrgavana ruglu, i to od onih čiji s klubovi tonuli i gotovo nestajali, gušeći se u ispraznim pričama o velikoj tradiciji. Tako su upravo braća Ilić, Draško, Dragan i Dragomir, pre dve godine, kroz svojevrstan elaborat predložili rešenje svih problema Fudbalskog kluba Borac gde bi se sačuvala njegova velika tradicija i sve vrednosti i zasluge koji ima fudbalski simbol Banjaluke, ali su doživeli i takav kontranapad od tobož zakletih Borčevaca i „čuvara“ njegove gotovo vekovne tradicije. Čak taj elaborat, izuzev u novinama, pre svega Sportskom žurnalu koji je njegove ciljeve ekskluzivno objavio, nikad nigde ni u Gradu Banjaluci, a pogotovo u Fudbalskom klubu Borac nije doživeo iole ozbiljniju analizu. Predlagali su čak da sve svoje resurse, i ljudske i infrastrukturne (pre svega prelepi stadion) stave na raspolaganju Borcu u svojevrsnoj integraciji ova dva kluba, gde bi, ponavljamo, Borčeva istorija i sve što je prati ostala nedirnuta i autentična, a Krupa bi otišla u najniži rang takmičenja, kao svojevrsna fudbalska Škola Borca. 

Možda i zbog toga vodeći ljudi Krupe, autori pominjanog elaborata, ne žele da ga komentarišu, jer bi to zluradi tumačili kao „naknadnu pamet“, bez obzira što je to i rečeno i napisano, ne danas već pre nekoliko godina. 

-Nakon svega okrenuli smo se našoj priči, ali i danas kažemo da je Borac klub broj jedan u Republici Srpsko, tako treba i da ostane. Svi mi treba da budemo uz Borac, na svaki način. Što se tiče projekta koji smo ponudili on e za nas prošlost, ideja koja je ostala samo na tome – istakao je Dragomir Ilić.

Hteli ne hteli dolazimo do zaključka jesu li Srbi u svemu sebi najveći neprijatelji, kao što je svojevremeno napisao švacarski mislilac Arčibald Rajs, osvedočeni prijatelj našeg naroda, koji je na početku prošlog veka gotovo uskliknuo: „Braćo Srbi, čuvajte se sami sebe“.
Svako umire potpuno sam, ali život uz fudbal protiče u borbi kroz buku i halabuku, takva nam je sudbina.
Piše:Slavko BASARA

Razlika u finansiranju
 

Nedavno je Krupa, u prvom istorijskom derbiju, protiv Borca zabeležila pobedu od 2:0, ali svi u Krupi i danas, ali baš svi, nemaju dileme da vodeći klub Republike Srpske treba da bude Borac. Ali, zaista treba da bude vodeći u svemu!!! Možda je i ključna razlika između dva kluba je da je 90 odsto finansija u Borcu od države, a u Krupi lične.

Besplatno u školi

Fudbalski klub Krupa je jedini  Republici Srpskoj u kojem je treniranje  omladinskim selekcijama besplatno, klub ne naplaćuje talentima strčni rad s trenerima.
Naprotiv, da se u omladinskim selekcijama nalae dečaci iz Banjaluke (uglavnom), ali i Mrkonjić Grada, Prijedora, Gradiške, Prnjavora, Kozarske Dubice.... klub snosi troškove njihovog dolaska na treninge  Krupu na Vrbasu, a u Banjaluku redovno šalje autobus kompanije „Eko Euro tim“ koja je generalni sponzor kluba.

Sarajevo - Krupa