Španska odiseja Nemanje Maksimovića nije počela onako kako je očekivao, ali je u posljednjih nekoliko mečeva pokazao da je materijal za jednu od najjačih liga svijeta. Iskoristio je priliku u Valensiji, ali ne bi imao ništa protiv da ode na pozajmicu kako bi više igrao i napredovao.

Strpljenje i smirenost odlika su momka koji je imao pomalo čudan ali ispravan put za mladog fudbalera. Kada su već u Crvenoj zvezdi odlučili da im nije potreban, potpisao je za Veronu sa samo 17 godina, a pošto nije dobio priliku da igra, sreću je potražio i našao u Domžalama. Dvije sezone bio je manje-više standardan, što su primijetili skauti Astane, pa je kazahstanska avantura mogla da počne. Uslijedile su sezone iz snova, šampionske titule i pisanje istorije na evrosceni. Momak, čija se porodica iz Han Pijeska usljed ratnog vihora preselila u Banju Koviljaču, doživio je punu afirmaciju. Sve to je uslovilo da ga kupi Valensija, koja polako krči put ka povratku u sami vrh španskog fudbala. Prvi dani na "Mestalji" bili su teški. Nova zemlja, novi saigrači, stil igre, nepoznavanje jezika... Nije ni čudo što ga je trener Marselinjo nedavno nazvao "uplašenim jaretom". Međutim, period adaptacije je očigledno prošao, a Maksimović počeo da pokazuje zašto je baš on postao dio mozaika "šišmiša" na putu povratka. Pravu šansu je dobio u Kupu kralja, kada je postigao gol Las Palmasu, a zatim proveo po 90 minuta na terenu u prvenstvu protiv Deportiva (2:1) i Las Palmasa (1:2).

- Mnogo je lakše sada nego kada sam došao. Mnogo sam naučio za šest meseci i mogu da kažem da sam se prilagodio. Vidi se to i na treningu i na utakmicama, drago mi je što sam konačno dobio šansu, a na drugima je da kažu da li sam je iskoristio. U svakom meču pružam maksimum, a učinak nekada bude bolji, a nekada lošiji. Napravili smo mali korak unazad porazom od Las Palmasa, ali i dalje je sezona vrlo uspešna, jer niko nije očekivao da ćemo biti ovako visoko na tabeli. Ne smemo zaboraviti ni Kup, jer smo na dobrom putu da se plasiramo u polufinale. Bilo bi odlično kada bismo osvojili Kup i vratili se u Ligu šampiona - sumira Maksimović.

Konkurencija na njegovoj poziciji u sredini terena je vrlo žestoka. Legenda kluba Dani Pareho praktično ima rezervisano mjesto, a Maksimović se za drugo bori sa vrlo zvučnim imenima Žefrijem Kondogbijom i novajlijom iz Arsenala Fransisom Kokelanom.

- Ne gledam ih kao konkurente. Drago mi je što sam došao do tog nivoa da mi oni budu saigrači i pokušavam što više da naučim od njih. Ipak, sportista sam i želim da igram kao i oni, tako da svi dajemo maksimum kako bismo se nametnuli treneru - rekao je Maksimović.

Iako je u posljednje vrijeme više na terenu nego na klupi, ipak postoji mogućnost da do kraja januara promijeni sredinu na pola godine.

- Trener mi je rekao da ćemo razgovarati posle meča sa Realom idućeg vikenda. Nemam ništa protiv da odem negde na pozajmicu ukoliko ću imati veću minutažu. Uvek sam tražio klub u kojem ću igrati jer samo tako mogu napredovati. Imam odličan odnos sa trenerom i on će proceniti šta je najbolje za mene - rekao je Maksimović.

Period do kraja sezone vrlo je važan za njega i kada je u pitanju borba za odlazak na Svjetsko prvenstvo. Selektor Srbije Mladen Krstajić najavio je da će nekoliko mlađih igrača dobiti priliku, a predvodnik generacije zlatnih "orlića" s Novog Zelanda jedan je od momaka na kojeg ozbiljno računa, što je pokazao i u prva dva meča koja je vodio samostalno.

- Osvojio sam evropsko i svetsko prvenstvo u mlađim kategorijama, ali bi odlazak u Rusiju bio nešto posebno. I zbog toga mi je važno da igram - naglasio je Maksimović.

Valensija je kao grad potpuna suprotnost Astani. Drevna arhitektura i istorija u kombinaciji sa modernim građevinama, te prijatno vrijeme dobitna su kombinacija poslije futurističke prestonice Kazahstana, koja je nikla preko noći. Sve to ne bi bilo dovoljno bez jednog.

- Imam odlično društvo. Upravo sam bio na piću sa fudbalerom Levantea Sašom Lukićem i Nikolom Žigićem, a družim se i sa košarkašem Bojanom Dubljevićem. Valensija je pravi sportski grad, obični ljudi znaju sve o nama, pa tako i dalje pamte majstorije Predraga Mijatovića, Miroslava Đukića i Žigića, koji su ostavili dubok trag u dresu Valensije. Nadam se da će i mene zapamtiti - zaključio je Maksimović.

Kopačke Han Pijesku

Malo slobodnog vremena koliko ima rado provodi u rodnoj Banji Koviljači, a često "skokne" i do Han Pijeska da obiđe rodbinu. Nedavno je kupio 20 kopački za lokalni klub koji je poslije nekoliko godina počeo sa radom i takmiči se u Regionalnoj ligi, grupa jug.

- Znam da je finansijska situacija teška, a sa druge strane volja i entuzijazam ljudi koji su ponovo pokrenuli klub veliki. Zadovoljstvo mi je ako sam im bar malo pomogao - rekao je Maksimović.

Glas Srpske