Kao funkcioner Fudbalskog kluba Rudar Prijedor u februaru 2014. godine bio sam akter prijateljske utakmice protiv Slobode iz Mrkonjić Grada, na igralištu u Krupi na Vrbasu. Bilo je to jedno sasvim obično parče ledine, ograđeno, na kojem su postavljene klupe za rezervne igrače i golovi. Svlačionice su bile u prostorijama obližnje Osnovne škole “Vojislav Ilić”.

U razgovoru sa čelnim ljudima Krupe, tada drugoligaša Republike Srpske koji se sa Tekstilcem iz Dervente borio za prvo mesto i viši rang, čuli smo jednu viziju i nameru, iskreno malo ko je verovao u to, ali… Ostala je trunka poverenja, da vreme potvrdi ispravnost i opravdanost izgovorenog.

Četiri godine kasnije na istom mestu nalazi se velelepno fudbalsko zdanje, zadužbina porodice Ilić, predvođene trojicom braće, Draškom, Draganom i Dragomirom i njihovom porodičnom firmom “Eko Euro tim”, koje je iznedrilo finalistu Kupa Bosne i Hercegovine i potencijalnog učesnika evrokupova. Za to vreme, Tekstilac, koji je bio prvoplasirani drugoligaš te 2014. i direktno ušao u Prvu ligu Republike Srpske i danas je na istom mestu, a Krupa je preko baraža i dobojske Sloge ušla u viši rang, u njemu provela dve godine i sada već drugu sezonu igra premijerligaški fudbal. Oba puta je, kao član elite, bila i sada je, nadomak Evrope.

Prošle godine Krupljani su osvojili četvrtu poziciju u prvenstvu, mesto koje vodi na međunarodnu scenu, i da je Sarajevo pobedilo Široki Brijeg u finalu Kupa BiH izabranici Slobodana Starčevića bi igrali kvalifikacije za UEFA Evropsku ligu. Sada je evropski put preko Kupa doveo Krupu u predvorje fudbalskog raja.

Danas Krupa odudara od fudbalske stvarnosti i svakodnevice u Republici Srpskoj, daleko je ispred shvatanja većine, kao pozitivan primer može da posluži mnogo poznatijim i većim klubovima koji nemaju tu količinu entuzijazma i ljubavi prema fudbalu kao što imaju braća Ilić. Zato ima i onih koji ne opraštaju uspeh Krupljana, izgrađen čistim srcem i oplemenjen dušom vizionara koji su “pohvatali” evropske tokove i ušli u vagon savremenosti globalnog fudbalskog voza.

Tako je jedna mala Krupa, sa banjalučke periferije, na južnom ulazu u Grad na Vrbasu postala značajna tačka na evropskoj fudbalskoj mapi, rame uz rame sa Željezničarom, Zrinjskim, Širokim Brijegom i Sarajevom, daleko ispred nekadašnjih jugoslovenskih velikana: Borca, Slobode, Čelika, Veleža, Leotara, Iskre…

Ništa to nije došlo preko noći. Kontinuitet u realizaciji vizije i postavljenog cilja traje već osam godina, kada je Krupa iz najnižeg stepena takmičenja krenula, sezonu po sezonu, da preskače rang po rang takmičenja, dok nije došla u elitu BiH. Nije sve uvek išlo glatko, ali kako naš narod kaže: “bez muke nema ni nauke!” Iskušenja postoje da bi se ljudi na ovozemaljskom putu vratili svojim izvornim vrednostima. Shvatili su to na vreme u Fudbalskom klubu Krupa, zato i jesu miljenici Svevišnjeg. Jer bez njega, “generalnog direktora” svih nas, nisu mogući ni ovakvi kosmički uspesi, makar oni bili i na fudbalskom polju.

Oni koji ne pate od kompleksa i hoće da priznaju veličinu uspeha čestitaće Krupi i Ilićima, oni drugi sakriće se u mišiju rupu i ogovarati, nipodaštavati ono što najviše vredi u fudbalu Republike Srpske u ovom trenutku opšte ojađenosti i marginalnosti.

FK Krupa je projekat nastao na čistom entuzijazmu i ljubavi, prema životu i fudbalu.