Šta su danas vrednosti Republike Srpske i njenog fudbala u konglometaru mnogih interesa pojedinaca i grupa, kada se, polako ali sigurno, gubi osnovna nit izvornosti, autonomnosti i pravičnosti?
Odavno je jasno da su fudbalski autoriteti proizvod iskrivljenih vrednosti zasnovanih na strahu ili poltronizmu, a u takvom ambijentu balon će od duvanja jednom i da pukne, razasuće se komadi na mnoge strane i niko ih nikada više, u celinu, sakupiti neće. Naizgled, ne čini se tako, ali situacija nije nimalo jednostavna i naelektrisana je.
Mudrovanje u Fudbalskom savezu Republike Srpske i dovelo je do ovakvog “ušljivog” ambijenta u kojem su lični interesi stavljeni ispred opštih, začinjeni sujetom i egoizmom. A čovek sve što više misli da je u pravu i nema fleksibilnost, ustvari sve manje zna! 
Ako krenemo od činjenice da su izbori 2016. godine na nivou Fudbalskog saveza Republike Srpske verifikovani za uslugu obavezne izmene i usaglašavanja Statuta po notama Sarajeva, što je samo nastavak “raspakivanja”, na fudbalski način, “Dejtonskog sporazuma” posle rušenja Tročlanog predsedništva FS BiH, onda se jasno može zaključiti da je FSRS u gadnom “sosu i škripcu”. Nisu ga tu doveli ni klubovi, ni područni savezi ni “krovna” organizacija iz Sarajeva, već je tu, ponajviše zahvaljujući politici zasnovanoj i vođenoj na krilatici francuskog kralja Luja petnaestog: “Ja, a posle mene potop!”
Zar interesi fudbala Republike Srpske ne bi trebalo da budu: jaki i organizovani klubovi, kvalitetna Sudijska organizacija, stručno i edukativno trenersko udruženje, mladi fudbaleri evropskog i svetskog potencijala… da ne pominjemo sponzora lige, jasan i čvrst takmičarski sistem, retkost slučajeva da klubovi krenu, pa odustanu od takmičenja, autoritativan Izvršni odbor sastavljen od članova koji misle svojom glavom, a ne od ljudi što otvaraju kišobran čim neko kaže: “pada kiša”, a ustvari sunce greje?!
Sastanak predsednika i generalnog sekretara FSRS Mile Kovačevića i Gorana Ćejića sa predstavnicima klubova koji traže opozivanje odluke Izvršnog odbora FSRS od 11. jula o skraćenju prvoligaškog karavana sa dvanaest na deset klubova u sezoni 2019/20. je protekao, kažu akteri, u mirnom tonu, diplomatskom ambijentu, svako je iznosio svoje argumente “za i protiv”. Šta će se dogoditi ako obe strane ostanu čvrsto pri svojim stavovima?
Deset klubova koji su održali sastanak u Derventi, a kojima se u međuvremenu priključila i Sloga iz Gornjeg Crnjelova, zauzeli su stav da neće na proleće nastaviti takmičenje ukoliko se odluka o skraćenju lige ne stavi van snage. Najavili su i formiranje Udruženja prvoligaša kako bi zaštitili svoje interese što aktuelnim čelnicima FSRS nikako ne konvenira jer Savez gubi “deo kolača”. Mnogo je situacija u kojima se mišljenja FSRS i klubova razmimoilaze, što je posledica nepoverenja izgrađenog u minulom periodu apsolutne degradacije klupskog fudbala srpskog entiteta. Bilo je dosta obećanja kojima su se radovali…
Sada kada su mnoge stvari došle do kraja, a maske pale, pred fudbalom, Savezom i Republikom Srpskom su neizbežne posledice jer se na uzroke ćutalo, niko nije osećao ni odgovornost ni moralnost čak ni onda kada je FSRS izgubio pravo na svog direktnog člana u Predsedništvu “krovnog” Saveza. A 2020. godine na izborima, po Statutu FS BiH za predsednika zajedničkog Saveza trebalo bi da bude izabran predlog FSRS.
Biće, ako ne usledi nova “trula koalicija” zasnovana na trgovini opšteg za lično, zameni teza i licemerstvu…
Savez i fudbal Republike Srpske su na margini. Malo se radilo, mnogo mudrovalo.

Gde su reprezentacije?

Otkako je FS Republike Srpske “svezao zastave” sa predsednikom FS BiH Elvedinom Begićem i pomogao mu da dobije drugi uzastupni četverogodišnji mandat omladinske selekcije iz srpskog entiteta su sve ređe na međunarodnoj sceni.
Dok nije bilo te “neprirodne koalicije” omladinski timovi Srpske imali su godišnje po tri-četiri međunarodne akcije od Ženeve, Udinezea, Kranja, Asterasa, Ksantija, Beograda, Jabloneca… Na svim meridijanima se ime Republike Srpske izgovaralo s poštovanjem.
Koalicija s Dinom Begićem je za FSRS donela, između ostalog, izbacivanje sa prestižnog “Gotija kupa” iz Švedske, nezvaničnog svetskog omladinskog prvenstva, pod krajnje diskriminirajućim načelima, ali i novu izolaciju zasnovanu na nacionalnoj osnovi, koju je teško probiti.
A UEFA i FIFA ćute.

“Statistička greška”

Jedan od “uspešnih” rezultata s kojima se FSRS hvali jeste postavljanje Roberta Prosinečkog i Vinka Marinovića za selektore “A” i mlade reprezentacije BiH. Ali njihovim dolaskom sve manje je igrača iz Republike Srpske na spiskovima pomenute dvojice selektora, došli su do pojma “statistička greška”.
Osim toga za ostale selektore i pomoćnike figuriraju uglavnom ista imena, njih mali broj, koja se vrte u krug, a veliki broj stručnjaka je stavljen na marginu, kao i da ne pripadaju Republici Srpskoj.
Ko onda tu ima interes, ako je jasno da ispaštaju igrači, klubovi i fudbal Republike Srpske?

Mile Kovačević