MODRIČA – Modriča sa okolinom u prošlosti je iznedrila veliki broj sportskih asova koji su u raznim sportovima proneli slavu tog dela Republike Srpske. Sada se nameće fudbalski poletarac Luka Filipović koji navija za Partizan, a već je , na neki način, postao član beogradske Crvene zvezde. Iako mu je tek 12 godina, mnogi mu predviđaju super uspešnu karijeru fudbalera sredine terena.

O fudbalskoj igri još uči. Zna toliko da je kudikamo bolji od vršnjaka, a ruku na srce mora još da trenira, pa da mu se ostvare snovi. O Luki Filipoviću bi se u svetu najpopularnijeg sporta tek moglo daleko čuti.

„Ambicije su mi da, kada porastem, igram za neki veći klub. Partizan ili Crvena zvezda, a kasnije Barselona, Real ili Juventus“, ni  manje ni više su planovi mladog asa.

Fudbal kao igru doživljava na poseban način.

„Fudbal je moj hobi. Ako bude sreće, on će postati i moje zanimanje. Fudbal je nešto što najviše volim od svih sportova. Modriča ima i odbojku, i košarku, i borilačke sportove. Džaba vam sve, fudbal je nešto posebno. Tu se trči,kombinuje, dodajemo se, družimo se, takmičimo“, nabraja Luka.

On je deo Škole fudbala „Baap Evrogol“ iz Pelagićeva i, kaže, dobro mu je tamo.

„Lepo mi je. Družimo se, treniramo naporno. Idemo na utakmice i turnire. Mnoge smo osvojili, kao u Poljskoj, Mađarskoj, u Makedoniji“, dodaje.

Ponosan je na pobedu nad Partizanom u Pelagićevu.

„Njih je trenirao veliki Nikica Klinčarski, a u finalu smo poraženi od Crvene zvezde sa 4:1. I ne čudi, bili smo umorni i iscrpljeni teškom polufi nalnom utakmicom protiv Mađara i našim trijumfom kroz penale. Ponosan sam na jedan broj svojih vršnjaka u Pelagićevu i voleo bih da zajedno uspemo“, želje su Lukine.

Mladi Filipović boravio je u kampu Partizana, trenirao je sa Crvenom zvezdom. Sada je, na nekin način, njen deo.

„Ništa tu nema neobično, rivalstvo je zdravo. Ko je bolji neka pobedi i ko ima više sreće neka slavi. Imam člansku kartu Crvene zvezde broj 25. Voleo bih da igram za taj tim i neka na dresu bude broj 25. Zvezda je čudo, Zvezda je velika porodica“, smatra mališan iz Skugrića kod Modriče.

U dnevniku su sve same petice, podrška stiže sa svih strana.

„Za sada sam odličan đak. Imam snažnu podršku prosvetnih radnika, drugara iz razreda. Imam podršku tate, mame, dede i bake. Lepo se organizujem, pa imam dovoljno vremena i za treninge i za učenje“, nastavlja Luka Filipović.

Mašta, stalno mašta. I kada ne spava, snovi su jasni.

„Zamišljam da pred 55.000 ljudi igram za Partizan ili Zvezdu, zatresem protivničku mrežu i svi mi aplaudiraju. Možda tako bude za sedam ili osam godina. Tako su radile moje komšije Nikola Nikić i Slavko Mamuzić, a i roditelji Zdravka Kuzmanovića su iz Skugrića“, zaključio je svoju priču blistavi dečak iz modričkog predgrađa.

Luka Filipović iz Skugrića kod Modriče danas stasava. Sutra možda bude fudbalska zvezda evropskog sjaja.

I velike slave...