Vladeta Nedeljković

Preminuo je Vladeta Nedeljković (Sombor, 20. april 1935 – Beograd, 22. avgust 2019), nekadašnji atletičar Partizana s kojim je četiri puta bio ekipni prvak Jugoslavije) i novinar i urednik više beogradskih listova („Sport”, „Tempo”, „Politika” i „Sportski žurnal”).

Oprobao se u rukometu kao golman, u fudbalu kao levi bek u podmlatku Metalca, a u Sportskom društvu Smederevo je bio član atletske sekcije. Kada je završio gimnaziju u upisao se u Beogradu na studije jugoslovenske i svetske književnosti, a u Partizanu je trčao na 110 m s preponama. Na „Borbinom” konkursu za novinare 1957. primljen je za saradnika Kulturne rubrike, a 1959. ga je preuzeo „Sport”. Već naredne godine je bio urednik prve strane, a kasnije i Sportske rubrike, što je obuhvatalo sve izuzev fudbala. Dok je radio u „Sportu” bio je među onima, koji su pokrenuli „Partizanov vesnik”.

Za glavnog i odgovorno urednika „Tempa”, koji je izdavala naša kuća, izabran je  1979. Po isteku mandata je rešio da radi kao „običan novinar” najpre u tom listu, a potom u Sportskoj rubrici „Politike”. Kada je 1990. osnovan „Sportski žurnal” bio je u sastavu njegove prve redakcije. Odatle je i otišao u penziju.

Kao penzioner je napisao dve knjige: „Bogomdani maratonac” (2011) o olimpijskom vicešampionu Franji Mihaliću i „Jedanaest veličanstvenih – olimpijski triler” (2017) o dve utakmice fudbalskih reprezentacija Jugoslavije i SSSR-a u jeku sukoba Tita i Staljina 1952.

Od jugoslovenskih sportskih novinara imao je najbolje veze u Sovjetskom Savezu i celom takozvanom Istočnom bloku. Izveštavao je sa više Letnjih i Zimskih olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava u raznim sportovima.

U našoj zemlji je uživao ogroman ugled među kolegama, pa je bio i generalni sekretar Udruženja sportskih novinara Jugoslavije (1971-1981) i mnogo puta šef pres-centra na velikim takmičenjeima u našoj zemlji. Tom poverenju je nesumnjivo doprineo i njegov karakter. Nije se sklanjao od problema, niti se ustručavao da kaže svoje mišljenje, ali je sve to rešavao bez podignutog tona i biranim rečima.

zurnal.rs