Foto:srpskainfo.com

Ne slučajno Fudbalski klub Vojvodina uživa veliki ugled i poštovanje u Republici Srpskoj, pogotovo u Banjaluci, koja ne zaboravlja šta su, onih teških ratnih godina, Novosađani činili i učinili za Fudbalski klub Borac. Ko zna koliko puta predsednik Borca od 1992. do 1996. godine Anđelko Grahovac govorio je:

-Kad smo se izborili da UEFA prizna jugoslovensko trajanje Borca od 1926. do 1992. godine, stekli smo i pravo da se takmičimo u Prvoj saveznoj ligi SR Jugoslavije, i to je bio slučaj bez presedana u istoriji Evropske fudbalske federacije. Prvi su nam ruku pružili Fudbalski klub Vojvodina i Novi Sad gde smo duže vreme i boravili i igrali svoje utakmice kao domaćini. Svi su nam bili na usluzi, pogotovo čelni ljudi Vojvodine predvođeni slavnim golmanom Ilijom Pantelićem koji inače vuče korene sa Grmeča. To nikada ni Borac, ni Banjaluka ne smeju da zaborave! Zahvaljujući svemu tome Borac je nosio barjak, ne samo fudbalski i ne samo sportski, Srpske Republike Bosne i Hercegovine koja će Dejtonskim sporazumom biti ozvaničena kao Republika Srpska.

Prvi klub koji je, nakon završetka građanskog rata u BiH, stigao u Banjaluku i Republiku Srpsku bila je Vojvodina. Taj septembar 1996. godine (rezultat 0:1) ostaće zlatnim slovima upisan u istoriju banjalučkog velikana, kada je autobus sa Novosađanima stigao na banjalučku Maltu dočekali su ga brojni navijači Borca i napravio je počasni krug kroz Banjaluku. Na tom putu svugdje je novosadska ekspedicija dočekivana ovacijama i aplauzima, a na Gradskom stadionu gromoglasnim aplauzima i pokličima dočekalo ih je više hiljada Krajišnika.

Vođa puta Ilija Pantelić tada je rekao:

-Ovako nešto nikad u životu nisam doživeo. Mislim da će od danas, pa za sva buduća vremena, samo jačati prijateljstvo Banjaluke i Novog Sada, isto koliko Vojvodine i Borca.

Panteliću je tadašnji glavni i odgovorni urednik Sportske revije Republike Srpske “Svijet sporta” uručio prvi primerak tog časopisa u kojem je posebno mesto imala priča upravo o ratnom životu Borca od 1992. do 1996. godine. Dominantni su bili Vojvodina i Novi Sad. Marić je na prijemu u Trofejnoj sali Borca rekao:

-Borac i Vojvodina odigraće utakmicu kao fudbalski susret zahvalnosti, zna to cela Banjaluka, zbog toga je današnji susret više od fudbalskog praznika, on je samo nastavak začetog fudbalskog bratstva 1992. godine.

Obratio se onda Novosađanima:

-Nemojte se iznenaditi ovako srdačnoj dobrodošlici. Uverićete se na samoj utakmici da ništa naklonjeniji Borčevi navijači neće biti prema svojim ljubimcima nego što će to da bude prema vama.

Usledila je razmena poklona od kojih je dominirao suvenir Borca, zastava većeg formata, s jedne strane su bile boje i grb Vojvodine, a s druge boje i grb Borca.

Tada je u Banjaluci i započela jedinstvena u Evropi navijačka priča o bratstvu navijčakih grupa “Lešinari” i “Firma”, koja traje i do danas.