Buđenje ranog proleća i blagi bol u grudima… su stihovi kultne pesme Momčila Bajagića Bajage kao emotivna pozadina za filmsko ostvarenje koje je pričalo istinu o jednom napaćenom gradu – Vukovaru.

Kalendarski, buđenje istog godišnjeg doba u “Dejtonskoj zemlji”, na fudbalskoj pozornici, na zalasku drugog meseca sa jednim danom više, u startu ukazuje da je mnogo toga postavljeno na nakaradnim osnovama. Još malo, pa biće, da se fudbal u BiH igra kockom, geometrijskim telom sa šest stranica na kojoj svaka sledeća ima po jednu crnu tačku više!

Mnogo je crnih tačaka, ali da počnemo da ih nabrajamo…

Na Gradskom stadionu u Bijeljini Radnik je ugostio sarajevski Željezničar (0:0). Trener domaćih Slavko Petrović, domaćinski prišao je klupi velikana s Grbavice, da pozdravi goste, a tamo maniri ispod svakog nivoa:

-Možda je to neka moda u Željezničaru da se treneru i protivniku ne pruža ruka?!

Petrović je uskratio Željezničaru evropsku licencu prošlog leta i Radnik je kao petoplasirani klub Premijer lige BiH zaigrao na međunarodnoj sceni. Tada u Željezničaru nisu bili ni Amar Osim, ni Almir Memić, ni Dino Pekić… Smatraju ljudi da njihova ruka mnogo znači!

Iz Želje su posle nepružanja ruke u Bijeljini treneru Petroviću ćutali.

Iste subote navijači Veleža, čija tribina je srušena da se izgradi veća i bolja u Vrapčićima, popularni “Red Armi”, na utakmici protiv Zvijezde-09 iz Etno sela Stanišići, razvio je zastavu na kojoj je pisalo: “Ponesi zastavu Dragane Vikiću”. Delegat Suvad Alibašić iz Sarajeva to, naravno, nije “vidio”, ali da je slučajno bio u Banjaluci ili Širokom Brijegu, i pre nego što bi se razvili transparenti sa imenima Slobodana Praljka ili Ratka Mladića, to bi notirao i poslao “u bazu”… Ne samo Sarajlija Alibašić, već i “Alibašići” iz Mostara, odnosno Banjaluke…

Čemu dodvoravanje, ako hoćemo istinu i isti tretman u zemlji koji delimo?

Čeka se reakcija “poštenog”, “neutralnog” i “pravednog” Fudbalskog saveza BiH, ovenčanog “standardima” UEFA i FIFA, predvođenog predsednikom Elvedinom Begićem kojem je “malo nedostajalo” da završi u Izvršnom komitetu “fudbalske vlade” u Nionu, kada god je “zaškripelo” čovek je jednostavno “nestao”. Nion ne voli kukavice. Tipični komitetlija, jedino preživeli od šestočlanog organa iz 2011. godine koji je zajednički Savez s tročlanim Predsedništvom od kriminala sačuvao novim aferama uvođenjem institucije jednog predsednika!

Sačekaćemo.

Da je kojim slučajem Asim Ferhatović mogao da svedoči “derbiju” između svog Sarajeva i “gradskog” kluba iz Siminog Hana (6:2) na olimpijskom koševskom zdanju koje nosi njegovo ime, zacrveneo bi se, okrenuo, i otišao bez pozdrava. Baš onako, kako su, čelni ljudi Tuzla sitija na poluvremenu, napustili “lože” Hasetovog doma, kada su videli, kako neki tamo sudija, iz Prijedora, “voli” domaćina. “Pola tuceta” golova nije merodavnost u fudbalu, het-trik Mersudina Ahmetovića još manje, to su nebitne stvari. Čelnici Tuzlaka predvođeni čovekom koga obrađuje “Var” počeo je da komentariše fudbal, kao da se radi o robi iz šlepera…

-Jad, tuga i čemer. Dno dna! Ne moraju uvek da pobeđuju oni “najveći” klubovi. Ne ljutimo se na Sarajevo, ljutimo se na Sudijsku organizaciju. Oni “kroje” tabelu. Ovakvi ljudi dovode u pitanje nečije višemilionske investicije. Ovo je sramota – pričao je Azmir Husić, “gazda” Tuzla sitija nezadovoljan suđenjem Zorana Grbića na Koševu.

Počasni predsednik Tuzlaka smatra da se mora stati u kraj sudijskim “malverzacijama”, jer sa “ljudima poput Grbića se može postati prvak Evrope”.

- Ali, on ne može da sudi tamo. Ovo su jako opasne stvari. Želimo da igramo. Bez obzira gde: u Tuzli, Sarajevu, Mostaru, Zenici… Samo želimo da igramo. O ovome ne sme da se ćuti. Moraju svi da dignu glas – smatra “američki” biznismen.

U septembru prošle godine, posle susreta Tuzla siti – Željezničar (2:2), Azmir Husić, koji je osumnjičen u novembarskoj akciji SIPA i Tužilaštva BiH kodnog naziva “Var” da je davao mito sudijama, nasrnuo je na sudiju Zorana Grbića iz Prijedora, koji ga je uredno prijavio organima Saveza, a sve je u izveštaju notirao delegat Ramiz Omanović iz Bihaća:

“Na terenu za igru nije bilo incidenata. Po završetku utakmice u svlačionici za sudije desio se incident od strane predsednika domaćina gospodina Husić Azmira, koji je verbalno vređao sudije”.

Da je umesto Nevresa Fejzića, slučajno na golu Tuzlaka stajao legendarni Sabahudin Saša Vugdalić, sigurno četa iz Siminog hana ne bi primila “pola tuceta”, konstatovala je “raja” na koševskim tribinama posle izgubljenog osnovnog prava – poštovanja fudbala i uvažavanja gostoprimstva koje je na olimpijskom zdanju uvek neupitno.

Crveni karton tamnoputog napadača Tuzlaka Badara Bađija, debitanta u dresu kluba sa grbom na kojem je “Srebrenički cvet” Nasera Orića (još niko nije rekao da ga vređa, a i da jeste šta bi bilo i šta bi se desilo?) je “prevagnuo” da Husić i družina pobegnu sa Koševa. Od nemoći ili od istine?

(Isti taj Husić je imao neverovatan TV duel sa nekadašnjim direktorom Sarajeva Dinom Selimovićem u, do sada, još do kraja ne istraženoj koruptivnoj “aferi tast”).

Šta rade istražni organi ove “zemlje dva entiteta i tri naroda” i ko u Tužilaštvu BiH “koči” fudbalske procese?

Sve je prenoćilo, došla je nedelja, što “zemljaci” vole da kažu: “dan mise, obitelji i nogometa”.

U Tuzli, na Tušnju, nijedna ružna reč. “Provincijski” premijerligaš iz Doboja kod Kaknja odneo bod, u Slobodi dostojanstvo. Do kraja. Profesionalizam! Bez obzira na svu grčevistost opstanka i očuvanja elitnog statusa.

Na Bilinom polju u Zenici jalovi domaćin sa turskim prefiksom i aktuelni vicešampion sa dvojicom novajlija. Nemanja Bilbija i Asim Zec su “spakovali” bodove za zapadni Mostar, a onda još jedan neverovatan i neočekivan presedan.

Turčin trener Čelika Umit Ozat, koji nije mogao da sedi na klupi jer nema radnu dozvolu, a sa njim i niko od “najbližih saradnika iz domovine”, kao ni sedam pojačanja iz inostranstva, frustrirano je na konferenciji za novinare, posle susreta, pomalo i nekulturno, da ne pričamo o nevaspitanju, izjavio da je utakmica imala dva lica, ali onaj ko je pobedio uvek je bolji i čestitao je gostima. Ozat je, nakon čestitke gostujućem treneru Mladenu Žižoviću, tražio od Žižovića da napusti prostorije, što je jasno i glasno rekao prevodilac Samir Kaltak.

-Ovako nešto prvi put sam doživeo – rekao je Žižović i otišao sa Bilinog polja, bez pružanja ruke, kao što se desilo i u Bijeljini.

Onda je Turčin na privremenom radu u BiH počeo “ispoved”:

-Protivnik je igrao sa “tri čoveka više”. Ne znam koja će ocena biti za sudije, ali protivničkom treneru ne želim da iskažem nepoštovanje. Želim da kažem nešto o nama. Nisam došao radi novca, došao sam samo zbog dobrih odnosa sa predsednikom. Došao sam da pomognem, ali vidim da u gradu ima nejasnoća i protivnika. Prema nama se ponašaju kao da smo došli iz Sirije. Trudimo se i želimo da uzmemo naknadu za taj trud.

Od kada je Premijer lige BiH nikad nijedan trener drugom treneru, pogotovo gostujućem, nije rekao: “izađi”!

Stiglo sa trećom plejadom turskih stručnjaka u Zenici!

Na kraju derbi. Stadion Pecara u Širokom Brijegu, spuštanje zavese na prolećnu premijeru. Predstava za desetku. Golovi, turbulencije, preokreti i internacionalac sa FIFA znakom Admir Šehović. Nedorastao utakmici koju je sudio. Šta će da napiše kontrlor suđenja Milan Stanić iz Ugljevika treba sačekati. Vreme je najbolji svedok. U svemu.

S čovekom kome je novinarstvo “posao”, a suđenje “hobi” nisu bili zadovoljni ni domaćini ni gosti. Činjenice idu ovim putem: Šehović je Sarajlija, u prvom redu Borac juriša na titulu sa sarajevskim velikanima Sarajevom i Željezničarom, Široki Brijeg je večito protivnik Sarajeva, a delegiranjem se bavi Ibrahim Hasanbegović iz Sarajeva. Derbi ne može niko da pokvari, čak ni “delegirani” sudija od strane sarajevskog interesa.

Posle 2:2, nakon što je bilo 0:2, svi su nezadovoljni – sudijom koji je nastojao “da zavađa na terenu”. Onda je “eksplodirao” pomoćni trener Širokobriježana Nenad Džidić, skupio hrabrosti i rekao ono što su svi na stadionu Pecara mislili. Crveni karton!

Tek, zajednička pesma domaćih navijača “Škripara” koji su anatemisani od strane tog “multietničkog” olimpijskog grada i gostujućih “Lešinara” šikaniranih od istog “centra moći” nijedan medij u Sarajevu nije “smeo”, ili nije hteo, da prenese kao nešto pozitivno u napaćenom i ojađenom fudbalu frustracija, nacionalizma i šovinizma. I sada se eho te pesme razleže sve do Plješevice i Tjentišta, Posavine i Trebinja, koridorom suživota u “Dejtonskoj zemlji” za koju misle “odabrani” da polažu ekskluzivitet.

U fudbalu, kao i u životu, nema slučajnosti…

Poverenje nije karta koja se vuče iz špila. To je karakter koji neguje čojstvo.

Po ko zna koji put se rano proleće probudilo. Kome, čemu i zašto?

Ko će posvetliti 21 crnu tačku?