Branko Vidić

Branko Vidić, znani kao Svika. Da, o njemu je ovde reč.

Dug svom zavičaju, baš kao što ga vraćaju ljudi visokih moralnih načela, koji patriotizam doživljavaju kao deo svakodnevnog života, a ne kao jeftinu paradu za ubiranje lakih poena dokazuje se kroz aktivnosti koje donose toplinu i mirnoću u glavi, srcu i duši. Primer Fondacije „Sunce Oberwallisa – Deca našeg sveta“ govori da među ljudima nema granica i zidova i da smo svi na ovoj planeti jedan rod. Vranjačanin Branko Vidić nastavlja svoju humanu misiju u okviru koje je njegova i naša Modriča bogatija za Dnevni centar za decu sa posebnim potrebama, obdanište, kafeteriju. Sve su prilike, uskoro i za gradske bazene zatvorenog tipa.

Takvi kao Branko Vidić, za prijatelje „Svika“, ostavljaju kroz život duboke tragove u svim oblastima života, baš kao što je i on bio fudbaler, i fudbalski sudija, i sportski entuzijasta, i plemeniti privrednik, a uvek zaogrnut plaštom humanizma. Tako vraćajući svojoj Otadžbini i svom zavičaju čak i nešto što nije ostao dužan, ali on tako hoće.

Zbog toga, u ovo smutno vreme na nemirnom Balkanu, pa i celom svetu, Branko Vidić može da služi i kao putokaz i kao svetionik.

Svima zajedno i svakom pojedinačno!

Mnogi su ponosni činjenicom da je bio blizak sa dr Milanom Jelićem, svetskim fudbalofilom i šestim predsednikom Republike Srpske, koji je otplovio u besmrtnost. I ništa manjom činjenicom da je u bliskom srodstvu s Milanovom životnom saputnicom Milicom. Ujak je Petra Jelića, ljudine prve klase, koji liči na slavnog i velikog oca, i izgledom i brojnim ljudskim vrlinama.

To i kod mnogih Modričana, Vranjačana, Trebavaca, Posavaca predstavlja veliko zadovoljstvo. Jer, optimizam i vera u ljude koje ovaj dobrotvor širi daje nam nadu da ispod ovog sunca ima budućnosti za svakog čoveka. I da je „Svika“ ne čeka, već da joj ide u susret. Tako ćemo biti i bolji ljudi, čestitiji i pametniji, dostojni svojih predaka koji su čojstvo na ovim prostorima postavili kao neoborivi zakon u odnosima među ljudima.

Šta čovek posle svega ovog može da kaže prijateljima iz Švajcarske, ali i Branku Vidiću – Sviki, pa da budu reči iskrene zahvalnosti?!

Ko živi u realnoj nadi, baš kao što je rekao pesnik, može da pleše i igra i bez muzike.

I da se uvek nada boljem i lepšem...