Nevolja je pokucala na vrata čovečanstva. Koronavirus je paralizovao celu planetu Zemlju; očigledno je postalo neobjašnjivo, panika se pretočila u strah, a neizvesnost je najveći mentalni neprijatelj u mnogim državama. Izuzetak nisu ni ove naše, balkanske…

U ovako teškoj i komplikovanoj, vanrednoj situaciji, koja može najbolje da posluži i kao svojevrsni, do sada, najozbiljniji test za robotizaciju ljudi, fudbal i sport nam ostaju kao uteha i velika nada, bez obzira na svu obustavu treninga i utakmica, sportskih aktivnosti.

Kako?

Potomci su nam zatočeni u tehnološkoj modernizaciji 21. veka koja preko noći može da nestane, bude obrisana jednim klikom, što bi izazvalo haos neviđenih razmera i totalni kolaps, uče školu sa TV ekrana, banke nas pozivaju na “onlajn” plaćanje obaveza, u prodavnice možemo da idemo u posebnim terminima pazeći na “propisano” rastojanje od bližnjih svojih… Psihološki pritisak raste na svakog pojedinca. Bez sporta nema ni zdrave mladosti, a ni budućnosti. Sport je uvek zbližavao, a ne otuđivao ljude jedne od drugih.

U novonastaloj situaciji, kada je sve paralisano i zarobljeno, a strah stanuje na svakom koraku, neizvesnost čini svoje i donosi veliku zabrinutost, fudbal i sport nam izgledaju kao istinski spasilac čovečanstva. Tek u neprilikama vidimo da krilatica – u zdravom telu zdrav duh – nije slučajno sastavljena i izgovorena, ostala zauvek kao definicija ljudskog stvaralaštva u jednoj od najznačajnijih grana života.

Čovečanstvo je na do sada neviđenom testu suštinskog opstanka, mnogo je zamki postavljenih od nečastivog, a najbolji lek za sve te “zadatke raspamećivanja ljudi” jesu fudbal i sport. Treninzi i takmičenje jačaju mentalnu i fizičku snagu, kolektivni duh, otpor pošastima života… zato i jest najveća tragedija u celoj ovoj priči paralizacija sporta i fizičkih aktivnosti.

Sport je kao najveća javna sveta liturgija, a fudbal kao najmasovniji njeno pričešće, bez kojih duh današnjeg čovečanstva jednostavno ne može, pred oltarom velikih izazova. Roboti nikada neće osećati tu sportsku i fudbalsku draž kao čovek, niti će moći da budu protagonisti sportskih priredbi na izvoran način, da zabavljaju masu.

Ostaje nam molitva da se naši sportisti što pre vrate na borilišta, kako bi svi lakše trajali, jer su deca i mladost zatočeni među nevidiljvim rešetkama. Do tada moramo da trpimo i čekamo da prođe koronavirus o kojem se, proročanski, izražavao i sveti Vladika Nikolaj Velimirović, još početkom pedesetih godina prošlog veka.

Jače, brže, bolje… da dođemo, vidimo i pobedimo – sve zamke postavljene od nečastivog u trci života za opstanak!

Utakmica protiv koronavirusa je uveliko u toku. Biće teško, ali pobediće mladost, sport, fudbal i čovek!

Iskreno verujemo u taj epilog!