XS
SM
MD
LG
30.03.2020 Administrator DC

FELJTON (2 ): Sedam decenija Rukometnog kluba Borac iz Banjaluke – Lopta za Peru Perovića

Pero Perović

Sedam decenija Rukometnog kluba Borac iz Banjaluke – Bili su rukometni anđeli

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U svojoj životnoj ispovesti, koju sam naslovio “Lopta za Peru Perovića”, otac banjalučkog rukometa posebno se osvrnuo na rukometne početke i formiranje Rukometnog kluba Željezničar, koji je posle prišao porodici Sportskog društva Borac.

Perović slaže reč po reč, na isti način sam i beležio, bilo je to u proleće 2002. godine, danas je to svedočanstvo o ljudskom entuzijazmu, pomalo i odjek zvona da je “zaborav mreti na rate”, kazivanje o Banjaluci koje sve manje ima, ili sve više nema, svejedno… Petar Pero Perović i njegove sportske i rukometne godine…

…Prvu rukometnu loptu u Banjaluku je doneo poznati profesor fizičkog vaspitanja Hamdija Kadunić. Bio je na sportskom seminaru u Beogradu odakle je i doneo loptu, a i pravila o rukometnoj igri. Početkom 1949. godine okupio je grupu srednjoškolaca u kojoj sam bio i ja. Ubrzo, 29. maja iste godine, u okviru srednjoškolskog sleta, u Banjaluci je odigrana i prva rukometna utakmica, velikog rukometa, između dve srednjoškolske ekipe na fudbalskom Gradskom stadionu.

Ekipa je formirana u okviru Gimnastičkog saveza Banjaluka, naredne 1950. godine, dobila je ime RK Željezničar jer nas je “željeznica” primila pod svoje okrilje. U septembru 1952. godine priključujemo se sportskoj porodici Borac i od tada delujemo pod tim imenom. Pioniri velikog rukometa bili su: Dimitrije Mito Banjac, Zdravko Gvozdić, Dušan Pišteljić, Dušan Stanković, Slavoljub Popović, Rifat Hadžialić Cuca, Mišo Kantar, Tihomir Štraus, Zlatko Talić, Miroslav Lovrić, Ratko Čangalović, Svetislav Stričević Ceci, Đorđe Đurić Pekar, Milivoj Ćućun, Vjekoslav Svetinović, Milorad Aničić, Augustin Čengić, Milan Preradović i Zoran Prohaska.

Pero Perović

Prvi gol na prvoj utakmici u Banjaluci postigao je Dimitrije Mito Banjac, kasnije ugledni i izuzetno poštovani doktor.

Takmičili smo se u Republičkoj ligi koja baš i nije imala kontinuitet. Tu i tamo odigramo utakmicu, a kako se većina od nas bavila i drugim sportovima nadmatenja nam nije nedostajalo. Tako sam znao da odigram, u predigri, utakmicu velikog rukometa, a onda samo promenim dres i igram za Željezničar fudbalsku utakmicu. Bilo takvo vreme. Veliki rukomet i nije baš bio mnogo atraktivan, trebalo je sa jednog kraja velikog fudbalskog igrališta doći do drugog, pa kombinovati, pa šutirati, golovi su bili retkost, utakmice su se završavale rezultatom 3:1, 1:1, ili 2:2…

Onda dolazi mali rukomet, ustvari rukomet koji se danas igra u celom svetu. Od tog časa interesovanje za ovu igru naglo je poraslo. Susrete smo održavali na igralištu banjalučke “realke”, a posle na današnjem Stadionu sportskih igara (u međuvremenu je srušen!), koji je u to vreme bio i teniski teren.

Novi pobornici rukometa postaju: Zoran Prohaska, Jerko Karadža, Vlado Jović, Boba i Mima Stanivuković, Josip Rački, neki od njih lomili su se između rukometa i košarke, na sreću svi su se opredelili za rukomet i posle postali veliki asovi te igre. To je generacija koja će doslovno udariti temelj banjalučkom rukometu i 1957. godine startovati u novoformiranoj Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije: Vlado Jović, Jerko Karadža, Milorad Kekerović, Josip Rački, Boba i Mima Stanivuković, Franjo Bezrodnik, Ante Friganović, Zvonko Brodić, Petar Čivić, Božidar Pantić, bio sam prvi kapiten Borca.

Rukomet su pokušavali da igraju i sportisti koji su kasnije uspešne karijere napravili u drugim sportovima. Na primer rukomet je igrao fudbaler Tomo Knez, osvajač olimpijskog zlata u Rimu 1960. godine, možda i najbolji fudbaler u istoriji Banjaluke. Rukomet je igrao dobro! Bilo je i obnutih slučajeva, kao Milorad Rade Kekerović: on je bio odličan fudbalski golman, branio je za Borac, kasnije ništa slabiji rukometni čuvar mreže.

Upravo te 1957. godine izborili smo se da se finale rukometnog Kupa Jugoslavije igra u Banjaluci. A sve što se odigralo na tom finalnom meču otvoriće sve sportske puteve Rukometnom klubu Borac i njegovim igračima…

Posle svega, kao uteha, ili možda nada ostaju pošteno srce kao prvi blagoslov, a glava koja misli drugi; lopta za Peru Perovića živi i danas, kako-tako, ali živi, na sreću i Borca i rukometne igre, a ljudi, ma kakvi bili, nosiće se svoj krst, samo će posebni da se pamte.

Cvijetić

Petar Pero Perović veoma često je isticao:

-Nikad sebi nećemo, kao generacija, oprostiti, što sa nama nije igrao i Bogdo Cvijetić, možda najtalentovaniji svjetski igrač tog doba. Došlo je do nekog sukoba sa rukovodstvom kluba i Bogdo je otišao u Beograd. Igrao je sjajno za reprezentaciju, predvodio tada moćnu Crvenu zvezdu, bio evropska rukometna zvezda, a na prvom Svetskom prvenstvu u rukometu proglašen je za najbravuroznijeg igrača planete. Bogdo je bio čudo od sportiste, dete Banjaluke, a za Borac nije odigrao nijedan jedini minut! Kasnije je veliku karijeru i igračku i trenersku napravio u Švajcarskoj.

Zasluge

Petar Pero Perović za banjalučki sport, rukomet, posebno ističe zasluge profesora fizičkog i zdravstvenog vaspitanja Hamdije Kadunića:

-Niko za banjalučki sport nije učinio toliko dobrog kao “Hamšo”, kako smo od milja zvali Hamdiju Kadunića. S njim je u Banjaluci i počela rukometna era. Duboke tragove ostavio je i u sportskoj pedagogiji. Bio je jedan od osnivača odseka za fizičko vaspitanje na Pedagoškoj akademiji u Banjaluci. Pod njegovim vođstvom, kao istaknutog profesora, stasali su mnogi koji su kasnije bili izuzetni sportski radnici i sportski stručnjaci kao što su: Branko Janković, Ilija Miljuš, Edo Frank, Fahrudin Bajrić, Muharem Ibrahimbegović… koji su kao nastavnici fizičkog i zdravstvenog vaspitanja usmerili brojne generacije da im sport i fizička kultura budu smisao života. Od svega toga ogromnu korist imao je rukomet.

 

 

 


Sloboda : Iskra
Lokomotiva : Vogošća PH
Borac m:tel : Konjuh
Bosna Vispak : Sloga (D)
Leotar : Maglaj
Slavija : Gračanica
Sloga (GV-U) : Goražde
Izviđač CO : Drina
Tabela
Poz Tim UT PB N PR BOD
1 Borac m:tel 18 15 1 2 46
2 Gračanica 18 14 0 4 42
3 Bosna Vispak 18 10 3 5 33
4 Sloga (GV-U) 18 10 2 6 32
5 Izviđač CO 18 10 2 6 32
6 Sloga (D) 18 7 7 4 28
7 Slavija 18 8 3 7 27
8 Sloboda 18 8 1 9 25
9 Lokomotiva 18 7 4 7 25
10 Maglaj 18 8 1 9 25
11 Leotar 18 7 2 9 23
12 Konjuh 18 6 3 9 21
13 Vogošća PH 18 6 1 11 19
14 Goražde 18 6 0 12 18
15 Iskra 18 5 2 11 17
16 Drina 18 1 0 17 3