Petar Jelić

MODRIČA – Brojni sportisti i sportski radnici za Sportski žurnal govorili su gde su i kako odolevaju pandemiji koronavirusa. Tako predsednik Fudbalskog kluba Modriča i član Fudbalskog saveza Republike Srpske Petar Jelić sa porodicom se skrasio u Beogradu. Sa saradnicima u Modriči , te u Fudbalskom savezu Republike Srpske svakodnevno komunicira, kuju se planovi za period kada pandemija postane prošlost.

Ne igra Petar Jelić više fudbal, ali kao sportski funkcioner čini sve da klub njegove mladosti bude veliki, uspešan, dobro organizovan, naviknut na pobede. Ima viziju, poznanstva, komunikaciju, reputaciju da pomogne da i FS RS bude modernija, uspešnija sportska asocijacija, jer nekoliko godina je tumarala i sama sebe izolovala skoro od svih.Izolovao je i Petar Jelić sebe i svoje najbliže od pandemije koronavirusa. Pronašli smo ga u Beogradu i logično pitanje kako da se čovek prilagodi na nove uslove i neizvesnost sa pitanjem koliko će sve potrajati.

„Teško je reći u ovom trenutku. Pratimo sve instrukcije i preporuke, poštujemo sve što se kaže, osluškujemo savete lekara. Od svega smo izolovani, pratimo sve korake i nadamo se najboljem“, započeo je priču Petar Jelić.

Šta je sa fudbalera i trenera Modriče, njegovih saradnika iz kluba? Da li je stanje pod kontrolom budući da i opština Modriča ima tri slučaja zaraze koronavirusom?

„Ovo je nešto na lokalnom nivou u Modriči. Među prvima smo igrače i trenere poslali kućama, na prinudni odmor, zabranili i pomisao na okupljanje dok neko ne kaže drugačije. Svi igrači su dobili plan i program šta i kako da rade, pa da budu spremni za nastavak sezone. Osluškujemo šta kažu relevantni u Republici Srpskoj, pa ćemo se tako i ponašati“, odgovorio je on.

Kaže, čuje se redovno sa čelnicima Fudbalskog saveza Republike Srpske, zna  kakvo je tamo stanje, kakvi su planovi kada sve ovo prođe, a proći će kao i sve drugo što je.

„U stalnom sam kontaktu sa Vicom Zeljkovićem, predsednikom FSRS, delegatima u FSBiH iz RS, pa predsednikom FS BiH Elvedinom Begićem. Čujem se s njima, sa čelnicima klubova u RS, ali i ljudima iz fudbalske Srbije. Uglavnom smo svi spremni za nastavak sezone i tome se nadamo, ali dogovaramo šta i kako ako sve ovo potraje. Tragamo za prinudnim rešenjima na zadovoljstvo svih. Ipak, zdravlje ljudi je najvažnije“, trezveno će Petar Jelić.

Gde je mesto Modriči? Može li se i za koje vreme vratiti u Premijer ligu BiH?

„Kada smo pokretali svoju priču, imali smo plan da za šest godina finansijski se stabilizujemo. Uspeli smo to u prošloj godini i sada smo tu negde oko pozitivne nule. Fudbal je postao biznis, daleko pre igre, vrti se ogroman novac. Premijer liga BiH danas je značajno skuplje takmičenje nego pre deset ili petnaest godina. U međuvremenu, Rafinaerija ulja Modriča prestala je da ulaže u modrički sport, pa od opštine Modriča i nas pojedinaca zavisi egzistiranje našeg kolektiva. Mislim da trebamo sačekati godinu ili dve, pa 2022.da pokušamo ostvariti nešto više. Tada je 100.rođendan kluba, a uz vredne jubileje idu i veća ostvarenja. Taj jubilej prilika je više za privrednike da se okupimo oko tog kluba i da sa vremenske distance budemo deo zlatne istorije fudbalske Modriče“, pojašnjava Jelić.

Slučajnost, ako slučajnost uopšte postoji, je da razgovaramo baš na datum kada je njegov otac, šesti predsednik RS i prvi čovek fudbala u Srpskoj i u BiH, Dr Milan Jelić rođen pre tačno 64 godine. Bez njega smo 12 i po godina, nažalost, preselio se u večnost u 52.godini, a bio je dragocenost za RS, za njenu privredu, sport, za njene studente, za svoju Modriču, pre svega, za svoju porodicu. Petar Jelić kaže da je i danas kao i pre deceniju i nešto isti ponos na lik i delo, celokupno stvaralaštvo dragog oca, velikog pregaoca i potvrđenog vizionara.

„Uvek kažem da kako godine prolaze i vreme leti, da ponos na mog oca je sve jači. Znalo se dogoditi da zbog fudbalskih obaveza u belom svetu nisam mogao svakog 26.marta da obiđem njegov grob, upalim sveću. Evo, sada i pandemija me sprečava, pa ne mogu otići ni do crkve da upalim sveću. Znam da je on uvek uz nas i da nam nevidljivim senkama daje putokaz kako da se ponašamo i šta da radimo. Čast i ponos čitave  porodice je što smo ga imali. Naravno, mnogo teško nam je što smo ga tako prebrzo izgubili“, drhtavim glasom je govorio o svom ocu.

Dedin i tatin naslednik Milan nedavno je obeležio 4.rođendan. Polako ispoljava  interesovanje ka fudbalskoj lopti, jer Jelićima je sport navika, tradicija, velika ljubav.

„On je još mali dečak, ali voli da trči za loptom. Uskoro će biti upisan u jednu školicu sporta u Beogradu, ali ja ću težiti da on bude fudbaler. Neka ima zdravu mladost i bezbrižno odrastanje. Imaće moju neizmernu podršku i voleo bih da bude fudbaler, sasvim je svejedno da li će navijati za Crvenu zvezdu ili Partizan. Po liniji njegove mame Dunje, Ratomir Dujković mu je deda. Ko zna, možda će i to biti presudno da se opredeli za koga navijati“, ponosno će Petar Jelić.

Porodici Jelić poželeli smo da ostanu strpljivi, proći će i najnovija pošast i poslali dobronamernu poruku: „Ostanite kod kuće!“

„Hvala i vama, svima u Sportskom žurnalu i svim vašim čitaocima. Taj list uskoro će napuniti 30 godina postojanja. Svojevremeno ste doprinosili potpunoj afirmaciji i mene i brojnih mladih sportista. Ostanimo kod kuće, da što pre pobedimo pandemiju i da se vratimo u normalne društvene tokove, na životne staze novih dokazivanja“, zaključio je mladi fudbalski stvaralac.

Petar Jelić, predsednik FK Modriča i sportski funkcioner, čovek je čije reči se ne mede nego roje i donose rešenje i onda kada se čini da ga nema. Veliki stvaraoci se takvi rađaju, pa ljudsku plemenitost čine većom.

I dobrotom plene...