Ivan Radivojević, trener Trayala - foto: lična arhiva

Korona virus izgleda da je ponovo okupio i zbližio porodice. Vratio je, kako malu, tako i veliku decu u roditeljsko okrilje. Ovo je jedinstvena prilika da se u porodičnom okrilju evociraju uspomene na dane detinjstva i odrastanja i da se iz ormana izvade zaboravljeni foto albumi. Sportisti su spojili zdravo i korisno, pogotovo ako su im roditelji iz iste  branše. Takav je slučaj sa porodicama Dunđerski i Jevrić, kojima su se pridružili Radivojevići iz Kruševca.  Razgovarao sam sa Ivanom  Radivojević, prvim  pomoćnikom trenera Nenada Sakića u prvoligašu Trayalu.

Ivan je na vreme napustio Kruševac i sa porodicom vreme samoizolacije provodi na kućnom imanju u selu Stopanja, koje se nalazi na magistralnom putu između Trstenika i Kruševca. Društvo mu prave sinovi, profesionalni fudbaleri Marko i Mitar. Stariji Marko je do sada nosio dres OFK Beograda, Dinama (Vranje), Trayala i Moravac Oriona, dok je mlađi Mitar član pirotskog Radničkog.

- Svuda je ista situacija i fudbaleri se snalaze i dovijaju kako znaju i umeju - kaže Radivojević u osvrtu na probleme sa kojim se suočavaju igrači. - Nemaju, nastavlja, velike mogućnosti za rad pogotovu ako žive u stanu, i pitanje je koliko se mogu spremiti za eventualni nastavak prvenstva. Nemoguće je iz faze mirovanja, bez  minimalnih priprema, ući u takmičarski ciklus. Bilo bi to pogubno po formu, uigranost, a da ne govorimo o riziku od povreda.

Prisilna pauza otvara brojna pitanja, a ne nudi konkretne odgovore. Pred savezom i klubovima se nameće više opcija. Ni jedna nije idealna i ima svoje prednosti i mane. - Ako bi se trenutni plasmani proglasili konačnim, bili bi oštećeni ugroženi timovi, ili oni koji gaje šampionske ambicije. Ukoliko bi se prvenstvo nastavilo u neko dogledno vreme, mogao bi da se odigra recimo regularni deo sezone, bez doigravanja. Bilo kako bilo, ukoliko pauza bude  duža  sve smo dalje  od zadovoljavajućeg rešenja - mišljenje je našeg sagovornika.

U Stopanji Ivanovi sinovi imaju bar osnovne uslove za održavanje fizičke spreme, u odnosu na kolege koji samoizolaciju provode u stanovima.  Dostupna im je kućna teretana, a u okolini ima dovoljno prostora da se odrade trkačke rute. - Oni su profesionalci,  i nema potrebe da im ukazujem  kako i šta da rade. Dobili su smernice za rad, a ja sam tu da ih posavetujem i uputim u neke stvari - kaže poznati stručnjak i napominje da se sa kolegom Sakićem redovno čuje, koji se nalazi u stanu u Kruševcu i strogo se pridražava uredbe, disciplinovan je i retko izlazi napolje. Kako mu je Sakić i fudbaleri preneli, Kruševljani se ponašaju odgovorno i u skladu nametnutim ograničenjima - U početku, kaže, nije bilo tako, potcenili smo opasnost koju nosi virus za sobom i ponašali se previše komotno i neodgovorno. Međutim, kada je korona počela da uzima danak u ljudskim životima uozbiljili smo se, da ne kažem ulašili.

U razgovoru sa Radivojevićem doznao sam da su iz Stopanje ponikli brojni poznata fudbalska imena kao što su Kosta Radovanović, Milić Jovanović, Ivan Radivojević, Dušan Veškovac, Jugoslav Lazić, Goran Gašić, Goran Atanasković, Vlada Ristić i Ivanovi sinovi Marko i Mitar. Mada je iz sela poniklo toliko asova, ne postoji fudbalski klub. Kada je donet Zakon o restituciji i vraćanju oduzetog zemljišta, novi vlasnik je jednostavno teren preorao i pretvorio u njivu. Slučaj je imao sudski epilog ali u Stopanju se i dalje ne igra takmičarski fudbal.

Ako nema fudbala, od pre tri godine Stopanja je poznato po jesenjoj manifestaciji "Pečenijadi", koja okupi na hiljde poštilaca ljubitelja masnog zalogaja sa ražnja. Za vreme manifestacije, koja traje tri dana, samo jedna pečenjara zakolje i ispeče preko 150  prasića, a ima ih još deset, pa onda možete zamisliti koliko strada svinjskog podmlatka.