Aleksandar Trifunović

Za 11 godina vernosti Partizanu Aleksandar Trifunović je tri puta podigao šampionski pehar, osvojio je i Mitropa kup 1978.godine, a lep učinak ostvario je i u fudbalskoj reprezentaciji Jugoslavije. Danas obilazi sportske terene po Srbiji i Republici Srpskoj, prepoznaje talente, kako bi mladi sportski biseri pokazali svoj puni sjaj. Vezni fudbaler Sloge Kraljevo, Partizana, Askolija i reprezentacije Jugoslavije rođen je u Planinici, a izrastao u brdo od čoveka, fudbalera koji je za 11 godina u taboru crno belih dao značajan doprinos svim onim uspesima kluba iz Humske.

„Uvek imam razumevanje za Sportski žurnal, sve njegove čitaoce. Inače, kroz svoju karijeru imao sam mnogo poziva novinara i uvek vremena da odgovorim njihovim zahtevima. Razumem znatiželju, a to je hleb sa sedamdeset i sedam kora“, rekao je na početku razgovora Aleksandar Trifunović.

I odmah na početku o polufinalu Kupa Srbije i pobedi Partizana nad ljutim rivalom. Nije to više duel dva velikana kao iz njegovog doba, ali uliva nadu da Partizan i Zvezda mogu kad hoće i žele.

„Viđena je lepa atmosfera posle svega ovog, ove korone i duge pauze. Virus je napravio štetu svima nama, pa i fudbalu. Mislim da je utakmica bila zanimljiva, ne preterano kvalitetna. Bolji protivnik je dobio utakmicu. Čestitam mom klubu na tome, a i Zvezdi na korektnosti“, zadovoljan je Trifunović.

U Partizanu je proveo 11 godina, odigrao je 477 utakmica, postigao 20 golova, radovao se titulama, a 1983.je treću proslavio i otišao u Askoli gde je ponovo uzeo Mitropa Kup. Lep fudbal se igrao u ono doba. U državicama izašlim iz utrobe Jugoslavije kratke lige, male mogućnosti, finansijska oskudica, neadekvatna sportska infrastruktura, nedostatak edukativnog stručnog kadra..., mnogo problema i nevolja, a fudbal traži više i bolje, jer Evropa nikog ne čeka.

„Realno govoreći, do devedesetih godina prošlog veka, kada je došlo do svega što je manje – više svima poznato, imali smo izuzetan nivo. Bili smo mnogo cenjeni i uvažavani od svih. Svi koji smo činili Jugoslaviju smo po kvalitetu pali. Svi smo izgubili mnogo u svakom pogledu. Proći će dosta vremena da se, eventualno, malo ’probudimo’, ali biće dosta teško dostići ono što je fudbalska Jugoslavija bila do 1992.godine“, smatra nekadašnji prvotimac Partizana.

U dresu reprezentacije odigrao je 11 utakmica. Prvu protiv Rumunije i odmah gol na debiju, pa još jedan gol opet protiv Rumuna. U poslednje vreme reprezentativni fudbal nije ono na šta smo naviknuti. Koliko dugo još čekati na važne pobede, velika takmičenja, silne radosti?

„Kada imate slabo prvenstvo po kvalitetu, reprezentativni kadar morate tražiti po inostranstvu. Kod nas deca od 17-18 godina odlaze u beli svet, preskaču se valjana selekcija i željeni kontinuitet. Ako imamo dobre igrače vani, oni će nešto da daju reprezentaciji. Međutim, u moje vreme nisi mogao u pečalbu pre 28.godine. Odlično smo se poznavali, dugo igrali i drugovali, liga bila jaka i sve je išlo u željenom pravcu. Iz tih razloga, mali broj naših fudbalera igra u vrhunskim klubovima, svi trče za brzom zaradom, menadžeri se mnogo pitaju. Ne može se očekivati brzi oporavak. Kada naša liga bude jača, reprezentacija će igrati bolje. Znate, mnoge zemlje su sada otišle napred, a nama valja kaskati za njima. Teško ćemo ponoviti ono što smo nekada imali, a nismo umeli da sačuvamo“, realna su razmišljanja i ocene.

Srbija i Republika Srpska jasno su rekle: srce im kuca za Partizan ili Crvenu zvezdu, i uvek za Srbiju.

„Uvek kada odem u Makedoniju, u Crnu Goru u BiH, Hrvatsku, u Sloveniju prolete slike minulih vremena. Iz perioda kada sam igrao za moj Partizan. Igrao se dobar fudbal. Primera radi, uvek mi je lepo bilo u Banja Luci, i uvek smo se namučili da savladamo Borac, pa Sutjesku u Nikšiću, Vardar u Skoplju, Olimpiju u Ljubljani, Velež u Mostaru i tako dalje. Ostaje da se nadamo da ćemo napredovati sitnim korakom, brže ne možemo, pa da se približimo onom kvalitetu gde smo nekada bili. Verujem da će Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina, Čukarički, Borac Banja Luka da urade nešto u Evropi, da pristojno zarade. Moje najveće bogastvo, uz porodicu, su prijateljstva koja sam izgradio na sve strane. To me čini ponosnim“, zaključio je nekada blistavi fudbaler Partizana.

Aleksandar Trifunović nije bio napadač, ali je rešetao protivničke mreže, napadao i osvajao trofeje. Sa ove vremenske distance, oni kao da vrede više.

I lepše sjaje...

Aleksandar Trifunović iz igračkih dana