Miloš Hrstić

BANJA LUKA – Vojničanin Miloš Hrstić obeležio je jugoslovensko fudbalsko doba svojim blistavim nastupima u dresu Rijeke. Takav je bio jedan od stubova odbrane i reprezentacije Jugoslavije. Vojničke dane izbrojao je u Banja Luci, a većinu svog života proveo u Rijeci.

Dok su na Vojnić sletale prve pahulje novembra 1955.godine, supružnike Hrstić ogrejalo je sunce, rodio se sin Miloš. Onaj momčina koji je za deceniju vernosti Rijeci, kao odbrambeni fudbaler postigao deset golova, osvojio Balkanski i dva puta Kup Jugoslavije. Kasnije je solidne partije pružao u Španiji, a za Jugoslaviju je odigrao lepih 10 utakmica.

Gde danas živi i šta radi Miloš Hrstić?

„Trenutno sam u Rijeci i ne radim ništa. Vratio sam se iz Kine malo pre korona virusa. Sada sam na čekanju. U najmnogoljudnijoj zemlji proveo sam skoro 15 godina. Videćemo šta i kako dalje“, započeo je svoju priču Hrstić.

Bio bi greh da se ne prisetimo one istorijske utakmice od 24.oktobra 1984.godine protiv velikog, moćnog, prebogatog, trofejnog Reala. Sa jedne strane Ravnić, Malbaša, Hrstić, Juričić, Tičić, Sredojević, Stevanović, Gračan , Matrljan, Fegić, Desnica, a sa druge Miguel, Čendo, Kamačo, Vaskez, Mičel, Sančiz, Lozano, Butragenjo, Galjego i ostali poznati asovi predvođeni trenerom Amansijem, koga navijači Partizana pamte ne po lepom, jer je kao fudbaler srušio san 18 godina ranije da Partizan postane evropski šampion. Za tu generaciju Rijeke može se reći da je nadigrala i rezultatski ponizila Špance. Ko se toga ne bi sećao.

„Mi koji smo igrali tu utakmicu, naši najverniji navijači se svakako sećamo tog okršaja. Kako je bilo, kakva nam je nepravda priređena. Kada smo igrali u Madridu revanš. No, pokazali smo da smo bili dobri u to vreme, TRENER Josip Skoblar je ukomponovao dobar tim,  da je Real bio na kolenima. Toliko moćnom klubu dali smo tri pogotka. U svakom slučaju, to je bio veliki uspeh Rijeke. Igrali smo i protiv Juventusa, ali je Real najveći protivnik kojeg je Rijeka imala“, ističe Hrstić.

U revanšu je Rijeka bila bolja, a onda je Belgijanac u ulozi glavnog delioca pravde, isključio Nikicu Milenkovića, potom i Borisa Tičića, pa gluhonemog Damira Desnicu, pravdajući se da je Desnica prgav, da je prigovarao. Real je pobedio sa 3:0, prvi gol je pao tek u 67.minutu, ali u fudbalu 8 protiv 12 nikada nije moglo. Belgijanac Rodžer Šuters više nikada i nikome nije delio pravdu, ali Riječanima je to bilo za slabu utehu. Ostao je ponos, veliki umetnici fudbalske igre iz Rijeke nadvisili su moćne Špance.

„Za nas je to bilo veliko razočaranje. U tom trenutku smo zaista bili dobri, moćni. Da nije bilo tih isključenja lako bi prošli Madriđane. Verovatno bi veliki Real dobili i u Madridu. Tu su bili veliki interesi, nama nisu dali da odemo dalje. Dogodilo se što se dogodilo“, sa setom priča nekadašnji defanzivac Rijeke.

Rijeka je dva puta osvajala Kup Jugoslavije, da je bilo sreće mogla je to uraditi i 1987., Hajduk je ipak slavio posle penal - lutrije. Riječani su  i 1978.i godinu dana kasnije bili pobednici tog takmičenja. U finalu su imali Trepču iz Kosovske Mitrovice i beogradski Partizan. Uspesi za svako poštovanje.

„Tako je. Mislim da smo prvi put imali psihološko opterećenje, jer je Trepča selila se u niži rang. Onda idu razmišljanja kako će biti, a imperativ je bio ogroman. Druga utakmica je bila daleko lakša. Partizan je bio favorit, a mi bili odlični. Ništa nam Beograđani tada nisu mogli, zasluženo smo slavili u dvomeču finala“, priseća se Miloš Hrstić.

Osvojen je i Balkanski kup. Uz niški Radnički, zagrebački Dinamo i Velež iz Mostara Rijeka je bila jedini jugoslovenski klub kome je to pošlo za rukom. Nekada se igrao dopadljiv fudbal, a danas gde smo i gde ćemo biti po kvalitetu za koju godinu? Kaskamo za Evropom, zar ne?

„Mnogo kaskamo. U svakom klubu imate po pet stranaca. Gde su domaći igrači? Nisu dobili priliku da se dokažu. Uz to, naši igrači odu sa 18 godina u veće evropske klubove. U moje vreme se išlo vani sa 28 godina. Nema ni konkurencije u republikama koje su činile Jugoslaviju, daleko smo od tog doba“, tvrdi Hrstić.

Imao je 10 nastupa za državni tim, učestvovao je na OI u Moskvi 1980, te na šampionatu sveta dve godine kasnije u Španiji. Njegovu karijeru su baš obeležile sudijske nepravde. Primera radi, start Velimira Zajeca nad Alonsom izvan kaznenog prostora Danac Lund Sorensen pretvorio je u penal, a onda kada je Dragan Pantelić i šut sa 11 metara odbranio Gomešu Huanitu , ponovio je taj kazneni udarac. Domaća Španija je jednostavno, morala dobiti tu utakmicu.

„Sve je tako bilo. Mada, bilo je dosta toga i do nas. Imali smo jako dobru reprezentaciju. Ipak, na pripremama u Novom Sadu bilo je čudnih okolnosti, problema i dileme oko sportske opreme. Nismo pobedili Severnu Irsku, a onda nepravda sudije učinila je svoje. U fudbalu je to tako, jedan gol da mnogo ili ako ga ne postignete onda vam sve uzima“, pojašnjava Hrstić.

On fudbal ima u malom prstu, pa ako stigne poziv da preuzme neku od ekipa sa prostora bivše Juge, valjda ga neće odbiti.

„Oko 20 godina radio sam vani. Ljudi su me polako i zaboravili na prostoru bivše zajedničke zemlje. Ne znaju gde sam i šta sam. Bilo bi vrlo teško očekivati da dobijem poziv od klubova iz Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije..., mada ne bih lako odbio. Doživeo bih to kao puno poverenje, a ja poverenje nikad ne izneverim“, zaključio je nekada izvanredni fudbaler defanzivnih zadataka.

Rijeka, Deportivo, Olimpija iz Ljubljane ili Jugoslavija, Miloš Hrstić je davno shvatio da je ostvario super dobru karijeru. Skromnost mu ne da da se razbacuje samohvalom, a svestan je da hvalospeve zaslužuje. Uspešni u sportu ostaju veliki.

Za sva vremena...