Zdravko Mamić

Dovoljno je reći Zdravko Mamić i svi na jugoslovenskim prostorima, ali i celom Balkanu znaju io kome je reč. Čovek koji i danas, u “izbegličkoj” izolaciji u zapadnohercegovačkom gradiću Međugorju, poznatom po verskom čudu “Gospi”, privlači veliku pažnju i šalje poruke ljubavi uprkos vlastitoj komplikovanoj situaciji “u domovini”, nije izgubio ljudski osećaj niti vedar duh.
U intervjuu za banjalučku televiziju “ELTA” i razgovoru sa novinarom Dejanom Kondićem pičao je o nepravdi koja mu je naneta, želji Zagrepčana i Hrvata da unište Dinamo, Novaku Đokoviću, Zvezdi i srpskom fudbalu, odnosima Srba i Hrvata, vremenu koje živi u BiH… 
-Dragan Džajić je bio, svakom ko je radio u hrvatskom sportu ili fudbalu i klubovima, pojam po hiljadu stvari. Uvek je bilo: “imaš para kao Džajić!” On je bio jedan nemogući dribler, sa svojim centaršutevima napravio je toliko mnogo Zvezdinih i jugoslovenskih centarofora jer ih je gađao “u trepavicu” svojim zavijenim centaršutevima. Ali je bio i jedan gospodin, intelektualac, posle sam ga sretao u životu često, način njegovog ophođenja, oblačenja, ponašanja je bio najvećeg mogućeg gospodskog nivoa. Izuzetno mi je drago da sam u kontaktu s njim i da uvek jedan o drugome lepo govorimo. Kad je on bio na muci ja sam reagovao i rekao da je to srpska sramota šta su mu napravili, a on je uzvratio to isto kad sam se ja našao u problemu u Hrvatskoj. Uvek je lepo govorio o meni – rekao je Zdravko Mamić. 
I danas je “alfa i omega” Dinama iz zagreba iako je “prognan” u zapadnu Hercegovinu, a sve najbolj emisli i o srpskom šampionu Crvenoj zvezdi.

-Pratio sam Zvezdu u Ligi šampiona. Veselim se uspehu i Zvezde i svakog drugog kluba sa jugoslovenskih prostora. Čim se utakmica završi prvi sam ja koji zove i čestitam im svima. Pa to su ljudi s kojima smo mi delili ovaj prostor, sportisti, danas se susrećemo, lobiramo jedni za druge… Kad se naš predstavnik birao u Izvršni odbor UEFA srpski glasovi su bili na našoj strani, kao što će sada, kad bude Zvezdan Terzić kandidat da se bira u Izvršni odbor Evropske asocijacije klubova (EKA), hrvatski klubovi njemu dati glasove. To je potpuno zdrava pamet. Svako ima svoj lobi, a ko ti je bliži nego tvoj sused – izneo je zanimljive informacije popularni Maminjo.
Potom je pričao i o srpskim fudbalerima i reprezentazivcima koje je želeo da dovede u Dinamo:
-Hteli smo da dovedemo Adema Ljajića, Andriju Živkovića i Nemanju Makismovića. To je dokaz koliko je Dinamo otvoren klub, multikulturalan, nemamo nikakve predrasude. Meni je žao da ti igrači nisu došli kod nas, bili su počašćeni, vrlo korektni u tim razgovorima. Možda smo najbliže bili Ljajiću jer je bio najmlađi iako su postojale neke prepreke, ali sećam se, preogavarao sam s njegovim ocem u Zagrebu vodio ga je jedan Furtula, bivši igrač Partizana, koji živi u Grčkoj. Potom smo hteli i Marka Grujića da dovedemo, ali je on iz Zvezde posle otišao u Liverpul. Partimo srpsko tržište, međutim teško je dovesti igrača mladog, jer bezbroj klubova ih prati, a osim toga je i komplikovano da neko Zvezdu zameni Dinamom!
Na pitanje kako se oseća u Međugorju Zdravko mamić je odgovorio:
-U ovoj muci ovo je za mene zlatni zatvor. U kom smislu? U tom da imate taj porodični teret, da vam se stavlja nešto da ste nečasno učinili, a niste. To čoveka može izjedati, ali se nosim dobro za sada. Kao i osećaj da se ne možeš kretati svetom, kud želiš. Nemam nikakvu želju da se vratim u Hrvatsku, u Zagreb. Voleo bih da mogu ići po svetu, hodati po utakmicama slobodno, a kada bi se to i dogodilo, možda nikuda ne bih otišao. Samo taj psihološki osećaj da mogu otići, a ovde ljudi kako su me primili to je nestvarno. Da živim još deset života ne bih mogao zahvaliti svim ljudima u celoj BiH za dobrotu, ljubav i podršku koju su mi pružili.

Lepe uspomene u Banjaluci

Zdravko Mamić je istakao da se u Banjaluci uvek lepo osećao i da ga za grad na Vrbasu vežu lepe uspomene.
-Pre vojnih dejstava dosta puta sam gostovao u Banjaluci sa Dinamom, sećam se restorana “Sirano” u kojem smo toliko puta bili, večerali i družili se, bila su to nezaboravna druženja, ali i klopa. Posle smo išli u noćne klubove. Za Banjaluku me vežu zaista lepe uspomene. To je grad mladih, ima sjajan imidž za dobar šoping i provod. Dok sam bio inkognito nekoliko puta lepo su me primili, puno sam se slikao… Drago mi je da se Borac vratio u Premijer ligu BiH i na evropsku scenu. Prošle godine bili su ovde u Međugorju na priprema, upoznao sam te ljude i oduševili su me. Vrlo brzo ću u Banjaluku na jednu utakmicu Borca – rekao je Zdravko Mamić.