Borac i Crvena zvezda

Српски шампион Црвена звезда и најпознатији и најтрофејнији клуб Републике Српске бањалучки Борац одиграће 28. јула на београдској Маракани пријатељску утакмицу која ће да буде генерална проба и једнима и другима пред старт нове сезоне, али и искушења на међународној сцени. Крајишници су оберучке прихватили позиц црвено-белих и хоће да испуне жељу тренера Београђана Дејана Станковића јњер жели да његове изабранике тестирају управо Бањалучани.

Много је чврстих, пријатељских и братских спона између Звезде и Борца. Прва је био голман Слободан Каралић, нажалост покојни, осамдесетих година прошлог века, који је као први члан Борца прешао на српску Маракану. Касније је било много трансфера у оба смера, а Звезда и Борац су градили своје имиџе и култ међусобних утакмица. Два клуба имају доста тога и заједничког, а рецимо и Београђани и Бањалучани су истог дана, различите године, 29. маја освојили најзначајније међународне трофеје у својим историјама, и то на тлу Италије.

Црвена звезда је 29. маја 1991. године у Барију, победом на пенале против француског Олимпика из Марсеља освојила прву, и за сада, једину титулу првака Европе, касније се попела и на кров света у Токију. Борац је 29. маја 1992. године, као последњи југословенски клуб (државе СФРЈ) у Фођи, такође после бољег шутирања једанаестераца освојио Митропа куп, најстарије клупско такмичење на свету. Савладан је мађарски Вашуташ, а остало је записано да су црвено-плави уједно и последњи тим који је тријумфовао у некадашњем Средњоевропском купу.

Пре тога, 11. маја 1988. године два клуба су одиграла антологијско финале јубиларног 40. Купа СФР Југославије. На тадашњем стадиону ЈНА у Београду Борац је као друголигаш савладао Звезду у успону са минималних 1:0, голом Сенада Лупића у 60. минуту. Била је то прворазредна фудбалска сензација, а Борац је остао уписан као једини друголигашки клуб који је освојио пехар Маршала Тита, тада је, овим тријумфом, изборио други излазак на међународну сцену, тачније Куп победника купова.

Распадом “Титове” Југославије Београђани и Бањалучани не играју више званичне такмичарске утакмице, једина могућност је да се сретну, једног дана, у еврокуповима под окриљем УЕФА. Без обзира на чињеницу да је Звезда члан српске Суперлиге, а Борац Премијер лиге БиХ два клуба су и даље у сјајним односима што доказује и предстојећа пријатељска утакмица за седам дана. Јер Борац је увек гледао према Београду и Србији, ка Звезди, Партизану и Војводини превасходно, али и три највећа клуба из Србије су Бањалуку, увек, доживљавали као део себе, своју…

Тако је Црвена звезда стајала уз Борац и након окончања грађанског рата у БиХ. За 75. рођендан Бањалучана, 2001. године црвено-бели су у априлу стигли на Градски стадион, победили 1:0 голом Бранка Јелића. Била је то утакмица одиграна у склопу прославе 75. рођендана крајишког великана, а Звезда је прва честитала Борцу велики јубилеј. Касније су у град на Врбасу стизали, са истим честиткама, Војводина, Партизан, Обилић и репрезентација СР Југославије. Тада су трибине стадиона на данашњем Тргу Републике Српске биле испуњене до последњем места, игла није имала где да падне, а Звезда је била велики магнет за љубитеље фудбала у Бањалуци и Републици Српској.

Стигли су Београђани и пет година касније, у септембру 2006. предвођени председником Драганом Стојковићем Пиксијем дошли су у Бањалуку и увеличали јубилеј црвено-плавих, тада 80. рођендан. Резултат је био 5:1 за браћу из Београда, али нико се на то није освртао већ је исписана још једна страница историје два клуба. Борац се тада налазио на путу фудбалске рехабилитације и трагања за идентитетом у Премијер лиги БиХ из које је испао после мућки у троуглу Жељезничар-Челик-Жепче.

Следећи пријатељски меч два клуба одиграла су 20. фебруара 2011. године када је на клупи црвено-белих дебитовао Роберт Просинечки. На Маракани се скупило 20.000 гледалаца по прохладном времену, Борац је добио прво полувреме резултатом 1:0 голом Дарка Малетића, а у наставку су Борха и Евандро преокренули и донели Београђанима победу – 2:1. И тада, као и данас, Борац је с клупе предводио тренер Владо Јагодић.

-После девет година поново Борац гостује на Маракани, а након утакмице те 2011. постали смо шампиони БиХ, први и једини пут. Не бих имао ништа против да у мају идуће године, после једне деценије, историја буде репризирана – рекао је Владо Јагодић, са одушевљењем на припремама Борца на Златибору после сазнања да ће његови момци играти генералку на српској Маракани.

Истим резултатом Звезда је и у октобру 2014. године, на Градском стадиону у Бањалуци победила Борац. Била је то још једна у низу утакмица организована под паролом “За спас ФК Борац”, а Београђани су дошли да помогну Бањалучанима у тешким временима, када је клубу претила опасност и гањења славне традиције и историје. Голове за Звезду постигли су Ристић и Деспотовић, док је стрелац за Бањалучане био Костић. Тада је Звезду с клупе предводио Ненад Лалатовић.

У септембру 2019. године на Градском стадиону у Бањалуци одиграна је уманитарна утакмица ветерана под слоганом “Деца нам се рађала”, а гост Бањалучана, наравно, била је Црвена звезда. Београђани су славили високим резултатом 3:0, али укупан утисак је остао да су односи два клуба више него пријатељски, тачније братски.

И тако, захваљујући истом коду Звезда и Борац, као сестра и брат, много тога заједничког имају и с поносом носе улоге симбола српског фудбала с две обале реке Дрине, која тече кроз исту земљу. Звезда у Србији, а Борац у Републици Српској, те заједничким снагама у Европи и свету. Баш као и ове јесени када ће оба клуба играти на међународној сцени.

Звездаши у Борцу

Петорица тренера из Црвене звезде долазила су у Бањалуку да раде у Борцу: Миљенко Михић, Гојко Зец, Владимир Петровић Пижон, Владица Поповић и Станислав Караси.

Било је и много фудбалера који су Звездин црвено-бели дрес заменили Борчевим црвено-плавим: Славиша Кантар, Драган Митић, Иван Аџић, Зоран Јовичић, Дејан Лукић, Славиша Чула, Милан Симеуновић… Из бањалуке пут Маракане ишли су: Слободан Каралић, Винко Мариновић, Дарко Љубојевић, Горан Ђукић, Ненад Миљковић, Владан Грујић, Огњен Врањеш, Срђан Бабић…

Сарадња, некад директна, а некад посредна, је увек била на високом нивоу.

Звездине звезде

Бањалука је један од ретких градова у БиХ, а једини у Републици Српској у којој су играле све Звездине звезде укључујући и ону шесту – шампионску генерацију из Барија 1991. године.

Рајко Митић, Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић Пижон и Драган Стојковић Пикси, као и тим из 1991. године гостовали су на Градском стадиону у срцу Крајине.