Pred fudbalerima Borca večeras (20 časova) na Gradskom stadionu u Banjaluci je druga evropska utakmica, sa mnogo kvalitetnijim i ozbiljnijim protivnikom nego što je to, pre dvadesetak dana, bila ekipa nikšićke Sutjeske. Nasuprot crveno-plavih stajaće u prošloj sezoni petoplasirani tim portugalskog šampionata Rio Ave, inače miks Portugalaca i Brazilaca na terenu.

Nema sumnje da Banjalučane čekaju mnogi izazovi, a duel protiv Rio Avea ima i simboliku jer je Borac na današnji dan 1975. godine debitovao na međunarodnoj sceni u takmičenjima pod okriljem UEFA. Naime, tada su Krajišnici, kao predstavnik Jugoslavije i finalista Kupa igrali u Kupu kupova, a 17. septembra pre 45 godina u svom gradu dočekali su luksemburški Rimelanž i pobedili ga ubedljivo 9:0.

-Ovih dana živimo u jednom lepom trenutku za klub, svi se radujemo ovome što dolazi. U krajnjem slučaju, od početka priprema je pomalo u razmišljanjima postojalo da možemo da prođemo prvo pretkolo, a onda sad kad znamo protivnika u drugoj rundi i kad znamo da igramo na domaćem terenu, jasno je da se bude raznorazne ambicije i to je sportski. U svakom slučaju, zadovoljstvo je svima nama u klubu da možemo da pričamo o ovome što sledi i realno je da su ovo dani koji će, verovatno, ispisati nove stranice istorije. Nepopravljivi sam optimista, ali moramo da budemo svesni da nas čeka veoma zahtevan posao, težak zadatak – rekao je Vlado Jagodić, trener Borca.

Mnogi su već posle žreba istakli da je Rio Ave apsolutni favorit u gradu na Vrbasu…

-Uvek sam pričao da mi na domaćem terenu nećemo da prihvatimo takve stvari. Normalno je da moramo da budemo optimisti, ali isto tako i da cenimo protivnika. Oni nisu počeli prvenstvo, odigrali su tri kontrolne utakmice, dve sa Maritimom i jednu sa Pakoš Fereirom. To smo pomno ispratili, skautirali dobro i mislim da ne može da se desi nijedno iznenađenje po pitanju njihovog sastava, ali ni načina igre. Međutim, moram da kažem da ekipa koja promeni deset igrača, ekipa koja je na pozajmicu dobila igrače iz vrhunskih klubova poput Mančester sitija vredi pažnje. Na te tri utakmice igrali su čak tri sistema, i 4-4-3 i 4-4-2 i 3-4-3. Svašta su probali, pogotovo u toj prvoj utakmici, a mi smo, ponavljam, sve to dobro pratili. E sad, utakmica nosi nepredviđene i predviđene okolnosti, ali analizirali smo ih na ovih nekoliko treninga pre Sarajeva – rekao je Jagodić.

On je podsetio da je Borac, za razliku od rivala, u takmičarskom pogonu.

-Njihov nedostatak takmičarskih utakmica možda može da bude mali tas na vagi u našu korist jer smo mi odigrali sedam takmičarskih mečeva u prvenstvu. Ipak je takva utakmica nešto drugo u odnosu na kontrolni meč, tako da pomalo i tu tražimo neke naše prednosti – dodao je Jagodić.

Što se tiče igračkog kadra Borca za ovu utakmicu Vlado Jagodić kaže:

-Aleksandar Subić neće biti u kombinaciji jer se ponovo povredio na Koševu, pa sam morao da ga menjam i od tada na trenira s ekipom. Siniša Dujaković je trenirao sa ostatkom tima maksimalno koliko može, a svi znamo šta znači ta njegova pauza od 15 dana koju je napravio. Marko Kujundžić je bio van ekipe 8-9 dana zbog svojih problema. Svi ostali su na raspolaganju, iako se Jovo Lukić požalio na bol u aduktoru, ali mislim da će naša medicinska služba to sanirati.

Najveći dobitak je, ističe Jagodić, to što je ekipa i na poslednjem testiranju bila negativna na korona virus.

-To pokazuje da ekipa živi sportski i da se ponaša na način kako treba da se ponašaju profesionalci. Gledajući šta se dešava u drugim timovima, zaista mi je zadovoljstvo da konstatujem da sam prezadovoljan disciplinom momaka, a od toga sve počinje. Borićemo se do poslednjeg, da pokušamo da uradimo ono što Borac do sad nikad nije uradio, a sama ta ta rečenica dovoljno govori. O motivaciji ne moram ništa da pričam jer vidim da su igrači između sebe svesni da ovo treba odigrati sa što manje grešaka, bez psihološkog opterećenja jer mi možemo samo da dobijemo iz ove utakmice – rekao je na kraju Jagodić.

Ofanzivac Banjalučana Almedin Ziljkić je takođe optimista:

-Drago mi je što se igra jedna utakmica i to na našem terenu. Mislim da treba da izađemo čvrsto na teren, a ne kao što je bilo u meču sa Sutjeskom, kada je bio evidentan grč, počev možda i od mene. Moramo da odigramo najbolje što možemo, da ponovimo prvo poluvreme iz meča sa Sarajevom, a iskren da budem, puno me taj Rio Ave i ne zanima. Igramo kod kuće, tu možemo svakoga da pobedimo, da dođe Mančester sutra, možemo i protiv njih. Svaka čast i Rio Aveu, ali mislim da nemaju šta da traže ovde. Spremni smo i psihički i fizički da zapišemo naša imena u istoriji Borca, ova utakmica može da preokrene sezonu. Imamo tim za vrh tabele, imamo “glavu i rep” i ne smeju da nam se potkradaju greške.

Na kraju je strelac gola za 1:1 na Koševu protiv Sarajeva rekao i ovo:

-Da ne budem pogrešno shvaćen, respektujem Rio Ave, znam za koga igram, već godinu i po sam tu, od Prve lige Republike Srpske do Evrope. Ne mogu da verujem da mi, Borac Banjaluka, treba da se bojimo nekog Rio Avea. Ako se taj Rio Ave ne boji nas, ne treba ni mi njih. Nažalost, nema navijača, tek onda Portugalci ne bi imali nikakve šanse. Ne mogu da verujem u priču da ova utakmica nije bitna, kao prošli smo Sutjesku i to je to. Meni je najbitnija svaka naredna utakmica, pa makar bila i prijateljska, a ne evropska kao što je ova.

Borčeve ino utakmice

Svoju prvu međunarodnu utakmicu Borac je odigrao na 25. rođendan, 4. jula 1951. godine protiv Šturma iz Graca, na starom Gradskom stadionu, pokrivenim šljakom, Banjalučani su izgubili 2:4, a strelci su bili Stipić i Krajišnik. Na stadionu je bilo više od 5.000 ljudi, kao gotovo nikad do tada. Od tada Borac je odigrao na desetine i desetine međunarodnih prijateljskih, zvaničnih utakmica u evrokupovima.

Izdvajaju se neki rezultati kao, na primer: protiv Ajntrahta, na turneji po Nemačkoj, 7. avgusta 1961. Borac pobedio 2:0, a publiku su oduševljavali dueli čuvenog Helmuta Rana i Atke Kasumovića, po svemu Kasumović je nadigrao proslavljenog nemačkog internacionalca. Borac je izborio pobede protiv Forverca, prvaka Istočne Nemačke, bilo je to 27. novembra 1969. - 5:1, potom 4. avgusta 1971. savladao je čuveni čileanski tim Espanjol Union sa 3:0, a Čeileanci su, mnogi stariji Borčevci se sećaju, na teren istrčali sa jugoslovenskom zastavom, 22. februara 1976. Borac je savladao poznatu poljsku ekipu Slask sa 1:0…

U evropskim kupovima Borac je odigrao 15 utakmica. Najveći podvig ostvario je 29. maja 1992. godine kada je u Fođi pobedio prvo domaćina, a pa onda odličnu ekipu mađarskog Vašutaša i osvojio najstariji fudbalski trofej u istoriji ovog sporta. Nezaboravna bila je i utakmica protiv slavnog Angderlehta, golom Muhameda Ibrahimbegovića Banjalučani su pobedili 1:0, bilo je to 5. decembra 1975, Belgijanci su u Briselu bili bolji – 3:0 i otišli dalje, sve do pobednika Kupa poednika kupova Evrope predvođen asovima Rajterom, Van der Elstom, Van del Daleom i tada najboljim igračem Evrope Robijem Rensenbrikom.

Ove godine, pobedom protiv Sutjeske iz Nikšića (1:0) i predstojećim mečom sa portugalskim Rio Aveom ima šansu da se prvi put nađe u trećem kvalifikacionom kolu (pretkolu) jednog evropskog takmičenja.

Priznanje FS Italije

Po završetku građanskog rata u BiH prvi se Borcu javio Fudbalski savez Italije, sećajući se da je upravo u Italiji, protiv italijanskog kluba Fođe – tada četvrtoplasirana ekipa Serije A, za koju su igrali: Šalimov, Bajano, Bajone, Petresku… u organizaciji FS Italije osvojio veliki trofej i poslao mu ne malu pomoć i materijalnu i u sportskoj opremi. Imali su samo jednu želju da se ekipa Borca fotografiše u opremi reprezentacije Italije i da je pošalju u Rim.

Borac je zatražio saglasnost Fudbalskog saveza Republike Srpske, dobio ju je, a kad je istrčao na teren protiv Boksita u Milićima u azurnoj opremi sa tribina gromoglasno je odjeknulo – Forca Italija!

Fotografija Borčeve ekipe u opremi reprezentacije Italije objavljena je u gotovo svim italijanskim listovima i mnogima i Evropi.