MODRIČA – Rođen i odrastao u „gradu podno Majne“, prošao sve selekcije nekadašnjeg šampiona i pobednika Kupa Republike Srpske i BiH, Momko Kojić danas je komandant odbrane matičnog kolektiva.

Modričo, ljubavi...

„Da, Modriča mi je u glavi, srcu i u duši. Ponikao sam u Modriči, prošao sve njene selekcije, a danas sam kapiten. Čast je biti vođa kolektiva koga je u ratnom vihoru osvežio i preporodio Dr Milan Jelić, a njegov sin kasnije bio kapiten i prvi strelac Premijer lige BiH. Zadovoljstvo je biti kapiten kolektiva čiji je predsednik upravo Petar Jelić. Imamo dobar i mlad tim, ako ostanemo zajedno još godinu ili dve onda možemo pružiti daleko više“, započeo je svoju priču Momko Kojić.

Kapiten Modričana ima svoje trenutke za koje bi želeo da večno traju.

„Ne mogu zaboraviti da smo se borili za opstanak u Prvoj ligi RS, da je Sloboda iz Mrkonjić Grada povela kod nas, a ja kao štoper, odnosno desni bek izjednačio i taj bod bio je ključan u borbi za ostvarenje tadašnjeg cilja. Ne mogu zaboraviti ni leto 2018.godine kada smo izborili povratak u Prvu ligu Republike Srpske. Mladog čoveka ponosnim čini svaka pobeda, blistava partija. Tada nam svi prilaze, čestitaju nam, dive se. Slabe i gubitnike niko ne voli i ne ceni. Zato smo mi sve bolji u prvoligaškom karavanu Srpske“, rezonuje najbolji fudbaler Modriče u ovom trenutku.

Navršio je 22.godine. Hvali saigrače koji su , zajedno s njim, postali izdanci modričke fudbalske škole.

„Jovo Lukić je moja generacija. On je sin legendarnog Mitra Lukića, ali sam je zaslužan što je danas u Borcu iz Banja Luke jako bitna karika i što sa lakoćom trese protivničke mreže. Moj saigrač od malih nogu je i Mitar Trifković. Lider je strelaca Prve lige Republike Srpske. Uljudan, lepo vaspitan. Daleko će dogurati. S njim se najviše družim. Stasali su i Marko Kostadinović i Petar Miljević, a Aleksandar Demonjić je prerastao ovo takmičenje. Ne tužim se, dobro mi je u omiljenom klubu“, nastavlja Momko Kojić.

Vreme je, ipak, da baci pogled u daljinu. Da razmišlja o novom uspehu, značajnijem angažmanu.

„Pa, nije Beograd daleko. On je uvek tu pored srca. Da, ne krijem da sam veliki navijač Crvene zvezde i da bih žarko želeo da zaigram za najtrofejniji srpski sportski kolektiv. Mnogi me uveravaju da ću uspeti u fudbalu, da nije nemoguće da obučem dres najlepših boja. Ko zna, ako neko iz Crvene zvezde bude gledao moje nastupe možda me i pozovu. Imao sam pet nastupa za kadetsku reprezentaciju BiH kod selektora Sakiba Malkočevića. Reč je o retko čestitom čoveku koji se pre par dana preselio u večnost. Jako teško sam primio tu tužnu vest. U juniorski tim BiH nisam pozivan. Ćutim, radim i igram najbolje što mogu. U 2022.godini biće sto godina postojanja Modriče. Taj jubilej i eventualni poziv Crvene zvezde učinili bi me najsrećnijim čovekom na svetu“, zaključio je Momko Kojić, kapiten prvoligaša iz Modriče.

Svet je nekada na dlanu, za želje mladalačke...