S početka sedamdesetih godina minulog veka Pero Janjić, do tada povremeni prvotimac Rukometnog kluba Borac, tek diplomirao na Fakultetu za fizičku kuluturu, okupio je družinu srednjoškolaca, mahom gimnazijalaca, u juniorsku ekipu rukometnog velikana. Bili su tu: Velimir Petković, Dragan Jelić, Slobodan Vukša, Nisko Halvadžija, Branislav Ivanković… od kojih će mnogi, na razne načine, ostaviti zajedno sa svojim prvim učiteljom duboke tragove u rukometu, sportu uopšte, ali i raznim oblastima života.

Jedan od njih, pominjani Branislav Brane Ivanković, danas ugledni izdavač i štampar, vlasnik znanog “Grafida”, iza kojeg su ostali takvi izdavački, grafički i štamparski poduhvati, kao što su jedini sportski časopis Republike Srpske “Svijet sporta”, koji je sačuvao istoriju ovdašnjeg rukometa, fudbala, boksa, košarke… brojne hronike malih i velikih klubova, od FK Borac i KK Igokea, do nižerazrednih kvartovskih timova, zatim istorijat banjalučkog smučanja i Sportske dvorane “Borik”, knjige: “Bio jednom jedan šampion”, “Miljan ljudi i vrijeme”, “Lopta za Peru Perovića”, “Roman o rukometu i Prijedoru”… sve do istinskog dela “Humano srce Srpske”, koje svedoči da beskrajno mali poduhvati, posredstvom fudbala, mogu da imaju beskrajno veliku poruku. 

Juče se u to uverila Banjaluka, a danas će, uveren sam, i Beograd, gde će “Humano srce Srpske” biti predstavljeno. 
Ne mali broj pomenutih hronika i knjiga, a i mnogi drugi, Brane i njegov sin Srđan štampali su u “Grafidu” za simboličnu cenu, neretko i besplatno u ime sporta i života, i to sportska, i ne samo ona, Banjaluka i Republika Srpska nikad ne smeju da zaborave. O knjigama i njenim dobrotvorima uvek su sudili vreme i ljudi, ni ovde neće biti drugačije. 

A, onda, sredinom sedamdesetih godina minulog veka, Branislav Brane Ivanković, kao jedan od najtalentovanijih juniora Borca, bio je 1975. godine član grandiozne ekipe Borca koja je u Dortmundu odigrala prvo evropsko finale, na žalost poražena je i bila viceprvak, da bi naredne godine protiv danske Fredericije stigla na vrh Evrope. Za večnu istoriju!

Kad mu god obaveze dozvole, Brane hita na rukometne utakmice svog Borca, svojoj najvećoj sportskoj ljubavi, koja se nikad nije ugasila, još od vremena sjajnih asova: Karalića, Arslanagića, Rađenovića, Popovića, Arnautovića… s kojima je i Brane igrao, a predvodio ih trener svih trenera Pero Janjić. 
I najzaslužniji i najveći, dakle svi mi, kaže Branislav Brane Ivanković, duguju više klubu svoje mladosti nego on njima!

Za čestite duše, mali je i celi svet!