Slađan Jeremić i Dragan Džajić

BEOGRAD – Jedan od vodećih svetskih sportskih časopisa, Frans fudbal, pokrenuo je aktivnost izbora 10 najboljih levih krila planete. Među njima je i Dragan Džajić, proslavljeni as jugoslovenskog najpopularnijeg sporta. Treća Zvezdina zvezda bio je nedavno gost Radija Republike Srpske.

„Hvala Radiju Republike Srpske za korektnost i za odlučnost da baš ja budem gost, a mogao je to biti i neko drugi“, započeo je svoj razgovor Dragan Džajić.

Ništa mu ne može vreme. Pamti se i uvažava velikan kao i pre 40 i nešto godina kada je okončao igračku karijeru. Dragan Džajić, najbolji srpski fudbaler u 20.veku i jedno od najboljih levih krila planete. Svetski, a naš u potpunosti.

RADIO RS: Biti među 10 levih krila planete ne može svako. Vi možete, jer ste Dragan Džajić. Pretpostavlja se da uživate u priznanju?

„Naravno da uživam u tom priznanju. Ono je za mene veliko. Sada kada se u ovim godinama prisetim svega toga, godi da tako ugledni svetski časopis uvrsti me među 10 najboljih levih krila sveta svih vremena.. U svemu tome uživam, čast mi je što je tako. Dobro je što sam igrao fudbal, a još je lepše da mi se događaju ovakve stvari“, govori Džajić.

RADIO RS:  Godi li vam što ste u ovom sazvežđu aktuelnih asova i legendi, ambasador Srbije, bivše Jugoslavije i (uz Hrista Stoičkova) celog Balkana gde su tolike fudbalske velesile?

„To mi je posebno drago. Jedini sam fudbaler sa prostora bivše Jugoslavije koji ću učestvovati u izboru. Preostao sam da igram fudbal pre 42.godine i nije realno očekivati da budem na čelu tih 10. Izuzetno cenim Stoičkova. On nas ceni. Nastupao je za Barselonu i za Bugarsku, nikada nije krio simpatije prema našem narodu i izuzetno ga cenim kao izvanredno levo krilo. Svakako mi godi da sam uz veličine kakav je on“, dodaje Dragan Džajić.

RADIO RS: Da se čovek odluči na analizu Vaše igračke karijere, trebalo bi mu i vremena i hrabrosti, gde god se baci pogled sve se sjaji od uspeha i trofeja. Za Crvenu zvezdu ste odigrali 590 mečeva, postigli 287 golova, osvojili pet titula i 4 Kupa lepe i velike Jugoslavije. Da li pobeda protiv Ujpešt dože, ili Reala sa Vašim nezaborvanim driblinzima Kamača, ili gol u finalu Kupa protiv super dobre Olimpije iz Ljubljane su vam i najdraži detalji u klupskoj karijeri?

„Što se tiče detalja, izdvajam te tri utakmice koje ste naveli. Čast mi je bila igrati u velikoj Jugoslaviji koja je imala velike klubove i sjajne igrače. Imali smo sjajno prvenstvo. Sve uspehe koje je Zvezda ostvarila u moje vreme smatram nezaboravnim. Tada je Jugoslavija bila među 4-5 reprezentacija Evrope, a Zvezda je bila i u jesen i u proleće u Evropi. Smatram da je Crvena zvezda bila u to vreme među najboljim klubovima na kontinentu. Drago mi je da se i sada o tome govori i da se pamti ona Crvena zvezda. Ponosan sam da sam počeo i završio svoju karijeru u velikoj i dragoj Crvenoj zvezdi. Trebalo je sve ono doživeti sa Crvenom zvezdom“, nastavlja Džajić.

RADIO RS: Da li još boli sudijska nepravda protiv Karl Cajs Jene, a milioni ljudi i danas veruju da bi sa vama Crvena zvezda igrala finale Kupa evropskih šampiona, možda bila i prvak kontinenta u 1971.godini?

„To ne mogu nikada zaboraviti. Taj detalj i to isključenje bez ikakvog razloga najtužniji je trenutak moje karijere. Boli to što mi je pripisano. Drugi Zvezdin igrač udario je protivničkog fudbalera, a sudija je u onom metežu i blatu potrčao ka meni i isključio me. Žao mi je, bio sam u životnoj formi. Dok budem živ to će da boli. Igrali bi u finalu, a kako sam tada igrao i kakav je tim Zvezda imala, u finalu bi igrali protiv Ajaksa. Sve su prilike da bi tada Crvena zvezda bila prvak Evrope. Imala je super dobar tim“, priseća se treća Zvezdina zvezda.

RADIO RS: Igrali ste dve sezone u Bastiji, tamo će vas po lepom i dobrom pamtiti za sva vremena, ali svi su očekivali da postanete fudbaler Reala, verovatno i fudbalska ikona moćnog španskog tima?

„Bio sam jako blizu Reala. Pojavile su se neke čudne stvari koje ne bih da komentarišem. Otišao sam u Bastiju. Zavoleo sam i taj klub i taj grad. I sada sa porodicom odem na odmor u to prelepo mesto. Ljudi me pamte, cene, vole. Međutim, žao mi je što nisam igrao u Realu. Mislim da sam imao kvalitet za Madriđane i da bih tamo pružio super dobre partije. Čak su i ljudi iz Reala, mnogo godina kasnije, rekli mi da žale što do mog dolaska u Real nije došlo. To nedostaje u mom CV-iju fudbalskom“, sa setom će Džajić.

RADIO RS: Odigrali ste 85 mečeva u državnom timu, postigli 23 gola, učestvovali na evropskim šampionatima i prvenstvima sveta. Zbog Vas je legendarni Pele  želeo da na okončanju karijere na brazilskoj „Marakani“ igraju Jugoslavija i Dragan Džajić. Nastupali ste više puta za selekciju sveta. Kada ste Vi okončali reprezentativnu karijeru u Beogradu gostovala Argentina, višestruki prvak kugle zemaljske. Jeste li zadovoljni igračkom karijerom?

„Dok sam bio igrač, dobijao sve pohvale i priznanja, uvek sam želeo više, više i više. Jesam zadovoljan. Kada sam dolazio iz Uba u Beograd nisam mogao ni zamisliti da ću sve ono ostvariti. Žao mi je što nisam kao igrač sa Zvezdom postao prvak Evrope. Žao mi je što sa Jugoslavijom u Rimu 1968.godine nisam bio prvak Evrope. Sve drugo mi se ostvarilo. Čast mi je bila da budem član tima FIFA u Rio de Žaneiru, pa da igram na oproštaju vedeta sveta poput Kolunje, Lava Jašina i tako dalje. Tu sam upoznao veliki broj igrača. Stekao sam ime sa ovih prostora, dobio sam mnoga priznanja. Kada podvučem crtu, moram biti zadovoljan ostvarenim“, skromnost je vrlina Dragana Džajića.

RADIO RS: Kao fudbalski funkcioner Crvenu zvezdu ste popeli na krov Evrope i sveta 1991.godine. Dok ste bili njen ključni čovek bila je dva puta šampion zemlje, isto toliko osvajač Kupa. Vi ste sudbina Crvene zvezde. Zvezda je sudbina Dragana Džajića. Zvezda je i sada u Evropi. Da li će neki naš klub, ili kolektiv sa prostora nekadašnje zemlje da ponovi ono što je dokučila blistava Crvena zvezda?

„Voleo bih da se to desi i da to vidim što pre. Međutim, neće biti lako da Crvena zvezda ponovi ostvareno. Veliki evropski klubovi su u finansijskom pogledu mnogo ispred nas. Naši klubovi su primorani da prodaju mlade i talentovane igrače i da tako preživljavaju. Proći će mnogo vremena da se uspeh ponovi. Hajde da verujemo da će u narednim godinama Zvezda biti ponovo prvak Evrope“, priželjkuje Džajić.

RADIO RS: Neki čudni ljudi su s početka 2008.godine hteli da vas ponize, omalovaže, ali veličine kakav je Dragan Džjić i u takvim situacijama ostaju uspravni. Ta ružna epizoda zauvek je iza Vas. Danas uživate u toplini porodičnog doma okruženi porodicom, brojnim prijateljima, ali i nekim novim uspesima Crvene zvezde.

„Nerado se vraćam na to. To je ostavilo tugu u meni i to je ono što pokušavam da ostavim što dalje od sebe. Sa najdubljim poštovanjem prilazim svakom čoveku, prijatelju, poštovaocu fudbala. Oni koji mene poznaju znaju da je to bila nameštena situacija. Da sam u nekom trenutku trebao biti ponižen i povređen. Da li su uspeli? Ja mislim da nisu! Narod koji mene zna i koji meni veruje svestan je da to nema nikakve veze sa mnom i da je sve to bila smišljena akcija. Eto, toliko o toj situaciji i dalje ne bih širio nikakvu priču“, naglašava Dragan Džajić.

RADIO RS: Mediji znaju da tonom uobliče i slikom da oboje u kolorit željenih dimenzija, ali i da sve okrenu na crno-belo. Zanimljivo, kada ste Vi igrali uz najlepše driblinge i golove tehnika je zabeležila jednom bojom, jer oskudnost je bila u dostignućima te vrste. Kakvo imate iskustvo sa medijima, posebno sa sportskim novinarima? Da li neka imena zaslužuju da se izdvoje?

„Odmah mogu da izdvojim reportera Radio Beograda Marka Markovića i mog prijatelja Tomu Marića iz naše Republike Srpske. Intezivno i profesionalno su pratili moju karijeru. Ima još nekoliko vrsnih novinara, ali njih dvojicu izdvajam kao vrsne i odgovorne novinare koji su doprineli popularizaciji fudbala. Godinama su objektivnošću izveštavali sa stadiona širom Jugoslavije“, ističe Džajić.

RADIO RS: Hvala Vam, cenjeni Džaja, što ste bili gost Radija Republike Srpske. Verujemo da su ovaj razgovor naši slušaoci netremice i sa najdubljim poštovanjem ispratili. Svako dobro.

„Veliki pozdrav za sve slušaoce Radija Republike Srpske. Hvala i vama. Hvala vam puno. Baš ste mi dragi i hvala za sve ove divne reči“, zaključio je Dragan Džajić.

O njemu je sa 20 i koju godinu snimljen film, napisana knjiga. U fudbalu je skoro šest decenija, a život i rad su mu bez mrlje. Ispostavilo se da mu je Crvena zvezda dala visoku poziciju, ali on je na njoj umeo da stoji. Potvrdilo se da je Crvena Zvezda sa Draganom Džajićem sve, bez njega znatno manjeg sjaja.

Jer, Dragan Džajić je bio. Dragan Džajić jeste. I Dragan Džajić ostaje za sva vremena...