PODGORICA - Fudbaleri poput Dragana Vujovića, nekadašnjeg prvotimca tadašnje titogradske Budućnosti, su od šampionata Jugoslavije stvorili jedno od najkvalitetnijih takmičenja na kontinentu. Mogao je da igra gde poželi, a on se odlučio da sa „Stadiona pod Goricom“ otisne se u daleku Ameriku. Tamo je bio za svako poštovanje, jer veliki umetnici igre – umetnici su u svakoj prilici.

Nedelja je bila dan fudbala, a stadioni početkom 80-ih godina prošlog veka tetar dečačkih snova. Kako je lepo prisetiti se tih vremena. Radio prenosi bili su prioriteti svih prioriteta. Stadioni puni, a u rukama tih ljudi tranzistori. Marko Marković javlja o blistavoj igri Crvene zvezde protiv Dinama na Marakani, Miodrag Stojiljković obaveštava da Partizan vodi u Skoplju, Mirko Kamenjašević dočarava borbu Sarajeva i Olimpije, Ivan Tomić iz Vinkovaca ocenjuje igru Dinama i Željezničara, Jovo Jovanović hvali Velež u Mostaru, u nebesa diže niški Radnički, Jovo Dimitrijević kaže da u Zenici Borac vodi protiv Čelika, Lazar Ludoški iz Novog Sada broji šanse i golove Vojvodine i Slobode, Jordan Ivanović na čudesan način prenosi okršaj OFK Beograda i Sutjeske, Edo Peci govori da će Hajduk da pobedi kruševački Napredak, a iz tadašnjeg Titograda Bata Kokolj analizira učinak Budućnosti i Osijeka. Često navodi ime Dragana Vujovića. A taj šoumen u kopačkama baš se izdvajao od drugih, pa smo i mi za ovu priliku izabrali njega za sagovornika – Dragan Vujović!

„Dozvolite da na početku razgovora pozdravim sve vaše čitaoce. Hvala vam što ste se setili mene i lepih fudbalskih trenutaka iz onih, zlatnih vremena“, započeo je svoju priču Dragan Vujović.

Govorilo se da je crnogorski Šekularac, po driblinzima i begovima, jer je korpulentniji od pokojne 2.Zvezdine zvezde. Moglo se dogoditi da bude bokser ili šahista, ali nije – Bogu hvala. Postao je vrstan fudbaler. Milina se prisetiti tih dana, meseci i godina. Koliko vrhunskih fudbalskih velikana imala je „Juga“, a „Guza“ je, svakako, jedan od njih. Jasno sežu njegova sećanja u ono doba.

„Malo pamtim Šekija kao igrača, znatno je stariji od mene. Mi smo različiti tipovi igrača, ali verovatno nas porede po tom driblingu, pa mi to godi. Da, trenirao sam boks i šah, ali sam krenuo fudbalskim vodama. Imao sam dara za brojne sportove. Tada je bilo teško uspeti, bilo je ko zna koliko vrhunskih fudbalera. Ipak, imao sam sreću da sam dosta mlad priključen prvom timu i tamo sam učio od starijih, od onih od kojih se moglo mnogo toga naučiti“, priseća se Dragan Vujović.

On je u Budućnosti postao fudbalski genije i pre Deje Savićevića, maestralan dribler, odigrao je 156 zvaničnih utakmica, pa je usledila internacionalna karijera. U Kosmosu je  kao od šale rešetao protivničke mreže. Govorilo se da je pokazivao neke nove fore i fazone veličinama kakvi su bili Pele, Bekenbauer, Neskens, Larios i tako dalje. Sećanje kaže da mu je jednom prilikom rekao „Majstore“ ili „Sine“ niko drugi do Edson Arantes do Nasimento  - Pele! Vujović to ne negira i nosi lepe  uspomene na američke dane kada su driblinzi često bili vredniji od golova i pobeda.

„Nisu mene zvali genije, nisu tada deljeni takvi epiteti. Zvali su me ’majstore’, a u Americi ’Medžik men“. Pre Kosmosa sam igrao u Montrealu i tamo bio sa Lariosom. Igrao sam vrhunski, pa se preporučio u Kosmos. Tada sam svašta igrao, razne fore prodavao, pa mi je Pele rekao ’sine’. Tako je simbolično, valjda, hteo da kaže da sam njegov naslednik. Nisam ga po umeću i slavi dostigao, ali godilo mi je. To se ne može zaboraviti, taj detalj sa susreta stare i nove generacije Kosmosa“, pojašnjava Vujović.

Vratio se u Budućnost i opet lepe partije, driblinzi i golovi. Bio je kapiten veličinama kakvi su Slavko Vlahović, Dejan Savićević, Dragoljub Brnović, Željko Janović... Budućnost je u finalu Kupa Jugoslavije poražena od Hajduka, a od Zvezde u Beogradu sa 4:3 i svi su tada govorili da je taj poraz vredniji od pobede. Slavni dani igračke prošlosti i „Guze“ Vujovića.

„To finale Kupa protiv Hajduka i poraz od Zvezde bili su pre mog odlaska u inostranstvo. U navedenom porazu od Zvezde ja sam dao dva gola. Kada sam se vratio u Budućnost pobedili smo Hajduk u Splitu, a Crvenu zvezdu u Beogradu“, hvali se Vujović.

Da čovek prosto ne poveruje da nije imao ozbiljan učinak u seniorskom timu Jugoslavije. Bilo je nešto do konkurencije, možda i selektorske pogrešne računice.

„Bilo je i jedno i drugo. Ne nosim žal što nije bilo nekih reprezentativnih ostvarenja. Na mojoj poziciji nastupali su igračine kakvi su Šurjak, Šećerbegović, Vabec, Ringov, Vukoje, Džajić, Repčić, Abid Kovačević, Tuce..., mnoge sam sada preskočio. Pozvan sam na jedno okupljanje 25 igrača u Firenci, ali nisam nastupio“, naglašava Vujović.

On je toliko uveseljavao fudbalski svet da je i poznati reporter govorio da napreduje ka Domu omladine ili ka benziskoj stanici u Podgorici. Kada je lepršavo, neka bude tako do kraja. Bilo bi lepo da fudbal „od Vardara do Triglava“ bude onakav kakvog je činio , između ostalog, i Dragan Vujović.

„Imam brojne kontakte. Bio sam ja i sportki direktor Budućnosti, mnogo je igrača prošlo kroz moj filter. Šta učiniti da fudbal bude dobar kakav je bio u moje vreme, pitanje je od milion dolara?! Dok glavnu reč u klubovima budu vodili političari, trgovci, mesari i kesari napretka biti neće. Pojavi se talenat, vrhunski igrač, ali ga kupe prebrzo bogati klubovi. Naši klubovi onda kupuju ’polovnjake’ koji ne mogu biti valjana zamena. Zato nema velikih rezultata“, pojašnjava on.

Šta danas radi Dragan Vujović? Izvanredan fudbaler ume biti i vrhunski trener, uspešan sportski radnik...

„Bio sam i jedno i drugo. Danas najviše vremena provodim sa porodicom i prijateljima. Krckam nekakvu penziju i zabavljam se oko unučića. Na utakmice skoro da i ne odlazim. Nije to više – to“, završio je svoju priču nekada veliki fudbaler.

Dragan Vujović je fudbalski mit kakvih je lišeno vreme modernih navijača. Bio je van svog i svakog vremena, pa bez obzira da li je sa loptom ustremio se ka Domu omladine ili Benziskoj pumpi, kako reče poznati umetnik lepe reči, Dragan Vujović bio je umetnik fudbalske igre. Njegov ples sa loptom i danas mnogi pamte...