Nad fudbalom BiH nadvile su se senke u pokušaju da zamagle “igre bez granica” Elvedina Begića, i brojne druge “male i velike Begiće”, te tobož sveznalice i pametnjakoviće poput Vahida Halilhodžića, Sergeja Barbareza, Nazifa Gljive (otkud on!)… u istoj meri našli su se srpski i hrvatski predstavnici, te ne mali broj Bošnjaka koji nisu iz Sarajeva, radi u naumu da se fudbal BiH vrati na međunarodnu scenu.

Niko od tih dobronamernih ne želi da bude junak dana; naprotiv, iz njihovih ocena i razmišljanja, prodire svetlost koja otkriva da sve dobro u BiH uvek je u raljama stavarnog života i nepredvidive sudbine.

Nažalost, fudbal jezi kroz vreme očitog zamagljivanja.

Biće da je sporno, pre svega, što je red došao da predstavnik Republike Srpske oličen u Vici Zeljkoviću, stane na čelo “krovnog” Saveza, sarajevska bošnjačka politika bi to, ako ikako može, onemogućila, a Begić sa iznuđenom funkcijom (istekao mu je mandat predsednika!) ponovo bi bio predvodnik Saveza.

Ništa ne vredi ni što je svaka Zeljkovićeva izjava nosila univerzalne vrednosti fudbala i što je mladalačkim zanosom i energijom nagovestio da  budućem vremenu ima nade!

Uprava o svemu tome, minulih dana, pisao je Sportski žurnal, otkrivajući nameru pominjane “sarajevske bošnjačke politike”, a to je neprikosnovenost,  isključivost i neiskrenost.

Zabluda je da senke, ma koje vrste, i u fudbalu, čine paravan za one koji nameću rđavost i naopako, one zamagljuju i one koji iskreno i od srca čine dobro i časno po cenu da zbog toga nose breme naivnosti.

Kakva pamet i znanje trebaju za nakaradnost i licemerstvo, baš bih voleo da mi neko kaže.

Valjda se u sadejstvu misli i reči uvek oslikava (ne)istinitost stvarnosti.

Prvi krug, u mučnoj atmosferi, zatvoren je izborom Ivajla Peteva za selektora, ako je suštinski uopšte zatvoren, makar je to zakon kruga, ovde je i nemoguće – moguće!

Hoće li se ikada senke ukloniti od fudbala, i ko zna koga i čega sve, u zemlji gde ona počinje, prestaju da važe logika i razum.