Foto: FK Crvena zvezda

Fudbaleri Crvene zvezde sinoć su eliminisani od Milana u 1/16 finala Lige Evrope. Međutim, i pored ispadanja i Zvezda i njeni navijači mogu biti ponosni.

Kada je Dejan Stanković dolazio u Zvezdu, bilo je mnogo upitnika i kolutanja očima. Prosto, došao je nakon ere Vladana Milojevića. Sa Milojevićem Zvezda je imala evropsko proljeće nakon 25 godina i imala tri vezane grupne faze u Evropi. Međutim, stil koji je gajila Zvezda bio je defanzivan. Ako je to normalno za mečeve protiv Bajerna, Pariza, Liverpula, Zvezda je tako igrala i protiv ekipa sa kojima je ravnopravna.

Naravno, nije se moglo prigovoriti tu ništa Milojeviću. On je zatekao klub u rasulu nakon prokockane titule u sezoni 16/17. Morao je mnogo toga promijeniti da bi Zvezda uopšte  bila u poziciji da pravi neke rezultate u Evropi. Rezultati su bili na Milojevićevoj strani pa mu se i nije moglo previše prigovarati za stil igre, pogotovo jer su faktički svi sem Olimpijakosa u grupi LŠ, nekoliko klasa iznad Zvezde.

Iako je Milojević imao sjajne rezultate, svemu dođe kraj pa i njegovom boravku na klupi Zvezde. Umjesto njega došao je Dejan Stanković. Klupska legenda ali i trenerski početnik. Bilo je tu i dobrih i loših momenata i u prvoj polusezoni ali i tokom ljeta. Nije izboren plasman u LŠ ali je Zvezda ušla u grupu Lige Evrope i na kraju je dosta rutinski prošla. Igra jeste bila dobra ali znalo se da će pravi test te igre biti dvomeč sa Milanom.

Zvezda je bila odlična u Beogradu. Bila je ravnopravan rival i odigrala je 2-2. Međutim, možda se moglo negdje naći opravdanje za takav ishod. Jedan sjajan dan, kombinovani sastav Milana, potcijenjivanje rivala od strane ''Rosonera''. A onda je došao i revanš koji je potvrdio da prvi meč nije bio slučajnost.

Nije Stankoviću bilo lako sastaviti tim. Rodić i Milunović suspendovani a dosta rovitih fudbalera. Odlučio se za formaciju 4-3-3 gdje će Srnić ulaziti u sredinu i otvarati prostor za Ivanića. To će se ispostaviti kao genijalan potez.

Znalo se da Zvezda mora krenuti opreznije. Na početku je Zvezda bila dobra ali nesmotrenost Gobeljića koštala je Zvezdu i donijela penal i vodstvo Milanu. Umjesto da padnu, kao što se to znalo dešavati ranije, igrači Zvezde su se digli poput feniksa i odigrali spektakularnih 20ak minuta. Ima i do toga što je Pioli pokazao taktičku nesposobnost. Umjesto da su pritisnuli i pokušali dotući Zvezdu, oni su se povukli. Zvezdi je prekid jako oružje i inače a protiv Milana je to velika šansa za gol. A domaćin se trudio gomilu prekida pokloniti Zvezdi. 

Foto: FK Crvena zvezda

Redale su se šanse pa i prečka Bena iz slobodnog udarca i poništen gol radi ruke Pankova. A na kraju je došao i gol kada je Ivanić genijalno pronašao Bena a ovaj još bolje pogodio iz teške situacije. Do kraja prvog poluvremena Milan je jedinu šansu (ispostaviće se i na utakmici) imao preko Dalota ali je Borjan odbranio.

Koliko je prvo poluvrijeme prepalo Piolija govori i podatak da je Ibrahimovića i Rebića uveo na poluvremenu a rekao je da Zlatana odmara za Romu. Iako je djelovalo da će to značiti i gomilu šansi i problema, ništa se nije promijenilo. I dalje je Zvezda bila ravnopravna pa i bolja. Veliku priliku imao je Sanogo u 68. minuti ali je odbranio Donaruma dok je Gobeljić promašio zicer na odbijenu loptu. Samo dva minuta kasnije, Gobeljić će i treći udarac svom timu zadati jer će dobiti drugi žuti karton.

A taj drugi žuti karton je toliko nepotreban i toliko neinteligentan da boli. Gobeljić je realno mnogo limitiran fudbaler ali to kako je zaradio taj karton je stvarno nevjerovatno. Na centru faul koji pravi bez potrebe jer nema ni kontre ni opasnosti po gol. Međutim, možda je i u neku ruku dobro što se to desilo. Preostalih 20 minuta pokazali su koliko je Zvezda u stvari moćna bila.

Milan je u poslednjih 20 minuta uveo i Tea Ernandeza i igrali su sa najjačim timom. Najjači tim Milana, dugo lidera Serije A sa sve igračem više nije imao hrabrosti napasti Zvezdu. I ne samo da nisu imali hrabrosti napasti, oni su se tako kukavički branili. I opet je u tih 20 minuta, kao u 20 minuta nakon gola Kesija, Pioli pokazao da je još večeras morao dobiti otkaz. Taktički je odučen od strane mnogo neiskusnijeg trenera a da ne govorimo o razlici u kvaliteti ekipa.

A kada govorimo o periodu nakon crvenog Gobeljića, tu se moglo vidjeti koliko je Stanković taktički potkovan. Uveo je Pavkova kao ''target mana'' i samim tim u dobroj mjeri nadoknadio to što ima igrača manje. Pavkov je davao sve od sebe, odlagao lopte na stranu a radio je i posao u odbrani jer je stalno pratio igrača sa loptom i pokušavao do iste doći. Odvlačio je i odbranu pa su drugi imali prostora. Najbolje se to vidjelo u 82. minuti, kada je Katai propustio poslednju veliku šansu.

Na kraju je Milan ipak prošao dalje. Pitate se vjerovatno šta je falilo sem sreće za prolaz ? Kvaliteta na pojedinim pozicijama. O tome da Zvezdi fale bekovi pisao sam pa barem u 2-3 navrata kritikujući lošu transfer politiku. To se najbolje vidjelo u ova dva meča. U oba meča nepotrebni i krajnje neinteligentni crveni kartoni Rodića i Gobeljića. Nije se ni Pankov proslavio kada je napravio penal u prvom meču dok je autogol  više splet nesrećnih okolnosti. Definitivno je Zvezdi potreban remont u odbrani ali i uz zadržavanje pa bar polovine postojeće odbrane jer Borjan, štoperi i Gajić imaju kvalitet. Međutim, Zvezdi je neophodan bolji desni bek od Gobeljića a slično je i lijevo samo što bi tu vjerovatno čak i dva igrača trebala doći.

No, bez obzira na ispadanje, Zvezda i njeni navijači moraju biti ponosni. Zvezda u poslednjih 15 godina nije igrala ovakav fudbal u Evropi. Lepršava igra sa mnogo nadigravanja sa mnogo snažnijim rivalom. A kad pogledate sve statističke parametre ali i prilike, dobijete potvrdu da je Zvezda u ovom dvomeču bila ravnopravan tim u najmanju ruku. A ako ćemo realno, Zvezda je bila za nijansu bolji tim jer je Zvezda u pojedinim fazama oba meča nadigrala Milan a Milan nije isto uradio i sva tri gola im je Zvezda poklonila a nisu ih sami zaradili, kao u Zvezdinom slučaju.

Foto: Moja Crvena Zvezda

Ovaj dvomeč može biti veliki okidač za mnoge velike stvari u budućnosti. U duelima sa Milanom pokazalo se da je Dejan Stanković definitivno veliki trenerski potencijal i da Zvezda u njemu dobija velikog trenera. Uz to, on je još na početku i realno je da bude tu još neko vrijeme. A pored Stankovića, Zvezda je dobila i Mirka Ivanića u punom sjaju. Od dolaska Stankovića, Ivanić igra sjajan fudbal. Međutim, prava potvrda tih igara došla je u ova dva meča. U oba je bio realno igrač utakmice i bukvalno je plesao protiv Milana. Plesao kao što su nekada u crveno-belom dresu plesali Piksi, Robi, Dejo. Tako je Ivanić plesao u dvije utakmice protiv Milana.

Osjećanja jesu pomiješana sigurno. Sa jedne strane ostaje žal jer se mogao skinuti skalp velikom Milanu ali sa druge strane tu je ponos radi sjajne igre. Ipak, trebalo bi i u glavama svih u klubu ali i navijača da prevlada ovo drugo. Trebaju biti ponosni na dvomeč sa Milanom jer je igra definitivno bila za ponos.