Rizah Mešković

TUZLA – Rizah Mešković bio je jedan od najpouzdanijih čuvara mreže koje je jugoslovenski fudbal imao. Sa tuzlanskom Slobodom ostvario je plasman u elitno domaće takmičenje, u Hajduku bio član zlatne generacije, a sa AZ Alkmarom osvojio je Kup Holandije. Ostao je nedostižni rekorder po minutima nesavladivosti među stativama.

Kad je slavni francuski pisac alžirskog porekla Albert Kami, kao 44-godišnjak, dobio Nobelovu nagradu, 1955.godine,  novinari su ga pronašli na stadionu Remsa, u publici, gledao je derbi Rems – Nica, bili su to tada najčuveniji francuski klubovi.Nakon što su mu saopštili da je dobio Nobelovu nagradu, očekujući njegovu reakciju, Kami im je rekao: „Vi znate da sam ja u mladosti bio golman, branio sam za alžirski Rems, danas sam došao da gledam bravure ovog sjajnog golmana Nice!“ (Navodno se zvao Arbur)…

Još je dodao: „Golmani su čudo, uvek sami protiv svih, i uvek pobednici čak kad prime i neki pacerski gol, bez njih bi i njihovih majstorija fudbal bio više nego siromašna igra!“

I naš sagovornik pripada njima – golmanskim velemajstorima – Rizah Mešković!

„Hvala vam na pozivu. Mnogo ste me obradovali. Pozdravio bih sve čitaoce“, kaže na početku Mešković.

Rođen je pre 74 godine u Tuzli, njoj se vraćao gde god da je bio u gradu rođenja trošio svoju starost, ako se tako može reći. Jer, on je toliko vitalan da bi , da se mora, i danas mogao da čuva gol: ne Slobode, ne Hajduka, ne AZ Alkmara, ne Radnika iz Bijeljine, ali možda da Budućnosti iz Banovića ili Bratstva iz Gračanice. Branio je sa 67 godina na humanitarnoj utakmici u Modriči i sve je zadivio. Danas je u Tuzli, odoleva korona virusu i stalno prati fudbalska zbivanja.

„U svim sferama života najvažnije je da je zdravlje dobro. A moje zdravlje je fantastično. Zahvalan sam svojim roditeljima na takvim genima. Hvala i mojoj deci jer nisu dozvolili da se oni brinu o meni, nego ja o njima. Dobro je dok je prisutna roditeljska briga, a da ja podarim svojim naslednicima dobro zdravlje. Rođen sam 1947.godine, pa okrenem brojke i umesto 74 kažem da imam 47 godina. Verujte mi da se tako i osećam, a mnoge svoje planove uspeo sam realizovati“, govori u svom stilu Mešković.

Branio je za klubove koje smo naglasili. Gde je bilo najlepše? Je li važnije bilo debitovati za Slobodu sa 17 godina ili osvojiti dve titule šampiona i tri Kupa Jugoslavije u Hajduku?

„Branio sam rukomet za tuzlansko Jedinstvo i nakon dve godine primetio sam da mi nešto nedostaje. U brzini igre uđem u gol i glavom zahvatim prečku. Jedno jutro otišao sam na stadion i dočekao me Branimir Braco Bevanda. Došao sam na probu, dobio priliku koju nisam prokockao. Moj život je bio kao voz na šinama, osvajao sam jednu po jednu tračnicu i odveo me do cilja. To što sam uspeo najzahvalniji sam pokojnom Braci Bevandi“, priseća se Rizah Mešković.

U Hajduku je doživeo trijumfalne trenutke, ali je imao dva čudna poraza u međunarodnim utakmicama onda kada je ličilo da će Hajduk popeti se na fudbalski krov Evrope.

„Kao igrač Slobode ušli smo 1969.godine u Prvu ligu Jugoslavije. Onda sam kod Vujadina Boškova 1972.godine sa Enverom Marićem branio gol reprezentacije na mini Mundijalu u Brazilu. U Hajduk sam došao 1973.godine, a sa Slobodom sam nastupao u finalu Kupa Jugoslavije gde smo izgubili od Crvene zvezde, ali smo bili pobednici Kupa prvoligaša. U Splitu odmah Hajduk dve godine bude osvajač Duple krune, ali 1976.godine uzmemo kup, a šampion bude Partizan, onim pogotkom Nenada Bjekovića u Ljubljani, a mi na Karaburmi igramo 1:1 protiv OFK Beograda. Dakle, malo je nedostajalo da osvojimo tri Duple krune u nizu. U Evropi je Hajduk mogao osvojiti mnogo sa zlatnom generacijom koja je bila među 10 najboljih u Evropi. Pobedimo Sent Etjen sa 4:1, u gostima budemo poraženi sa 5:1, dobijemo PSV sa 2:0, tamo izgubimo sa 3:0. Bilo je i pre i posle toga čudnih poraza. Platili smo visoku cenu našem balkanskom mentalitetu. I danas bolujemo od dečijih bolesti, iako često imamo sjajne igrače. Uvek nam to malo nedostaje za veliku sreću“, obrazlaže Mešković.

Godi mu, razume se, činjenica da je jugoslovenski rekorder, da gol nije primio 789 minuta, u ono vreme kada je zajednička zemlja brojala toliko izvrsnih čuvara mreže.

„Nikad nisam bio najbolji, najlepši, najviši, najlepše obučen golman. Bio sam najuspešniji jugoslovenski golman, sa najviše utakmica da nisam savladan. To mi je neotuđivo zadovoljstvo, to mi niko ne može uzeti i nema cene da to može neko platiti. Bio bih presrećan da se sutra neko pojavi i da sruši taj rekord, zbog toga rekordi i postoje“, ponosno će on.

Mešković sa saigračima iz Hajduka

Dugo je zagovarao sistem igre 4-3-3, branio je u Holandiji, tamo se to praktikovalo. Onda je bio trener golmana Jugoslavije na SP u Italiji, oduševio se da kolumbijski golman Higuita nastupa kao treći bek. To je nekada u Zvezdi mogao Branko Davidović. A da li je Jugoslavija mogla više od 5.mesta na svestkoj smotri najpopularnijeg sporta, te 1990.godine?

„Negde pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka fudbal su igrale generacije koje su udarile temelje jugoslovenskom fudbalu. Ipak, na SP u Italiji bila je sjajna generacija, a u stručnom štabu selektor Ivica Osim, treneri IvanČabrinović, Džemaludin Mušović, ja i savezni kapiten Miljan Miljanić. Ostavimo istoriji da odgonetne zašto nismo ostvarili bolji plasman. Ne žalim, ali moralo je puno više od 5.mesta“, tvrdi Rizah Mešković.

Dok se reprezentacije zemalja koje su nekada bile bratske republike nekako bude, dotle klubovi, svi osim Zvezde i zagrebačkog Dinama ne znaju šta će sa sobom u evropskim takmičenjima, pa brže – bolje budu eliminisani, a u domaćim okvirima pobeđuje ih ko pre stigne. Ni Tušanj, ni Poljud nisu više krcati. Doduše, nekada su Oblak, Jerković,Šurjak... bili magnet za gledaoce, a poslednjih godina stadioni zjape prazni. I da nije pandemija zartvorila kapije sportskih zdanja sve je nekako sivo kao pepeo!

„Pandemija nije zatvorila stadione. Ona je viša sila i to se mora poštovati. Opao je interes za fudbal u poslednjih nekoliko godina. Ljudi koji vode asocijacije u Srbiji, Hrvatskoj, u BiH moraju o tome da razmišljaju. U moje vreme išlo se vani sa 28 godina. Pre toga smo borili se da odemo u Zvezdu, Partizan, Hajduk ili u Dinamo. Danas deca sa 17 ili 18 godina odlaze vani, ostaje ko mora. Gledaoci hoće da gledaju kvalitet, a ne ono što ostaje kao moranje. Ja sam sa AZ Alkmarom osvojio Kup Holandije, tada prosečan klub. Dobili smo na ceni i u toj Holandiji fudbaleri iz Jugoslavije bili su na visokoj ceni. Dakle, kvalitet će uvek da privuče gledaoce“, smatra Mešković.

Hajduk je pre 10 godina napunio vek postojanja. Mešković je u Splitu kada god mogućnosti dozvoljavaju.

„Pričalo se da nisam pozvan na veliku svečanost, ali to nije tačno. Poslali su pozivnicu na vreme, a ja je dobio nakon mesec dana. Iz tih razloga nisam bio na svečanosti, a kasnije kada god su me zvali ja sam odlazio. U Splitu me mnogo cene, svi mi prilaze i pozdravljaju me. Lepo je u tim trenucima. Vreme koje je prohujalo nije prošlo uzaludno. Dokaz da ono što sam dao Hajduku neko negde pamti“, govori ovaj Tuzlak.

U Splitu su ga zvali Mate. Kako? Zašto? I zbog koga?

„Nije ni meni bilo jasno. Igrali smo i dobili protivnika sa 5:1, odbranio sam dva penala, a publika je skandirala ’Mate, Mate’. Prilazi mi kasnije u svlačionici Frfa Mužinić i objašnjava da sam ja njihov. Ja sam imao dobar odraz, pa boksovao sam lopte i tako poslužim Branka Oblaka, pa je to svaka prilika za gol. Tada je bio velikan Mate Parlov, svetski prvak,a  Marijan Beneš najbolji u Evropi. Zato su me prozvali Mate. Godilo mi je, to me i danas ponosnim čini“, otkriva Mešković.

Iako je aktivnu golmansku karijeru okončao pre četiri decenije, a gol Hajduka napustio pre 45 godina, Rizahu Meškoviću i danas odzvanja ono: „S Marjana puše bura, Mešković nam vrata čuva!“ A nama čuva sećanje na zlatnije fudbalske dane od ovih današnjih. Pripremajući ovu priču o Rizahu Meškoviću, pričali smo takođe sa nekadašnjim velikim – malim golmanom banjalučkog zonaša Naprijeda Tomom Marićem, danas čuvenim novinarom, koji je rekao da nikada nije video golmanske majstorije kao Rizaha Meškovića na utakmici u Banja Luci : Borac – Sloboda 0:2, kada je doslovno zahvaljujući svom čuvaru mreže tim iz Tuzle izborio prvoligaški status.

Rizah Mešković

Bio je uistinu golman da mu se diviš, bolje rečeno – golmančina!