Foto: Denver

Regularni dio NBA lige je došao do samog kraja i ostala su još četiri dana samo do okončanja regularnog dijela. Samim tim, vrijeme je da se posvetimo nagradama i onima koji bi te nagrade trebali dobiti.

Kada govorimo o MVP tituli, tu bar ne bi smjelo biti dileme. Biće vjerovatno najveća sramota u istoriji NBA lige ako Nikola Jokić ne bude MVP. Ne govorim to zato što je Nikola naš košarkaš nego prosto zato što je najbolji ove sezone. Igra se košarke i na svojim leđima vuče Denver kojeg su uništile povrede, pogotovo u bekovskoj liniji.

Jokićeve cifre su fantastične. Postiže 26,5 poena po utakmici, odnosno 6,6 poena više nego prošle sezone. Ima 10,8 skokova po meču, odnosno 1,1 skok po meču više nego prošle sezone. Popravio je i asistencije sa prošlogodišnjih sedam na trenutnih 8,4.. Takođe, poboljšao je i odbranu te ukradene lopte i rampe. Šut iz igre popravio je za 4% a trojke za 8%. Popravile su se i napredne statistike. Tako, Jokićev off/def rejting na 100 posjeda povećao se sa +11 na +21 ove sezone. Takozvani stvarni procenat šuta porastao mu je sa 60 na 64%. Takođe, na Jokića je otpadalo 35% asistencija ekipe a ove sezone je taj broj porastao na 40%.

Ali koliko god statistika bila sjajna to i nije najbolji utisak kod Jokića. Najbolji utisak je sama njegova igra. Nikola se igra košarke i bukvalno sa pola snage sve radi. Uz to, uopšte ga ne zanima statistika i ne obraća pažnju na nju. Zamislite šta bi tek bilo da mu je statistika bitna. Uz to, do unazad 4-5 mečeva Jokić nije imao poštovanje sudija i faktički po meču su ga zakidali za 3-4 slobodna bacanja bar. Tako je negdje zakinut i za bolji poenterski učinak.

Međutim, u zadnjih par mečeva to se promijenilo. I tu se negdje vidi da je Jokić već sada MVP i da se još čeka samo zvvanična potvrda. Prave trke za MVP-a nikada nije ni bilo realno. Niko nije bio na Jokićevom nivou ako se gleda cijela sezona. Jokić recimo ima više dabl-dabl učinaka nego Embid mečeva a često se on pominjao kao najveći konkurent. Pol jeste digao Finiks i igra sjajno sa 35 ali daleko je to od onoga što radi Jokić. Janis, LeBron, Lilard bukvalno niko ni blizu nije. Da je Golden Stejt bolje plasiran, možda bi najprije mogao Kari ući u neku priču ali i on teško.

Što se tiče nagrade za igrača koji je najviše napredovao, to bi po svemu morao biti Džulijus Rendl. Prije lične statistike, treba reći samo koliko su Niksi napredovali. Od ekipe koju su svi sprdali, Niksi su postali plej of tim a za to je mnogo zaslužan Rendl. Promijenio je svoju ulogu i podredio se timu a opet je popravio gotovo sve parametre.

Foto: Hoopshype

Ove sezone daje 24 poena u prosjeku što je za 4,5 više nego prošle sezone. Povećao je broj skokova sa 9,7 na 10,3 a asistencije sa 3,1 na 3,9 po meču. Pokvario je šut za dva za oko 4% ali je ostvario ogroman napredak u šutu za tri poena. Prošle sezone šutirao je 27% a sada šutira 41%. Njegov off/def rejting na 100 posjeda prošle sezone bio je -7 a sada je +8. Stvarni procenat šuta mu se popravio za 4% a koliko se podredio timu pokazuje i broj asistencija ekipe koje otpadaju na Rendla. Taj broj je porastao sa 15,8% na 26,6%. 

Svi ovi parametri ukazuju na to da bi Rendl morao dobiti nagradu za igrača koji je najviše napredovao. A vidjećemo da li će tako i biti.

Ako govorimo o nagradi za trenera godine, tu se nameću tri trenera ali favorit dolazi takođe iz Niksa. Tom Tibodo odradio je fantastičan posao ove sezone. Od ekipe koja je zadnjih par sezona bila predmet sprdnje, napravio je ekipu koja je završila u plej ofu. 

Tibodo igru temelji na čvrstoj odbrani. Ne igraju lijepu košarku ali igraju jedinu košarku koja im može donijeti nešto. Najbolja su odbrana lige i spremni su da se ''potuku'' sa svima. Dosta su fizički moćna ekipa. Rendl je naravno ključni igrač i igra sezonu života. Beret je dodatno sazrio. D-rouz je bio sjajan dodatak tokom sezone i odlično se uklopio. Pod košem imaju Gibosna koji je Tibsov čovjek od povjerenja. Tu je i Noel koji igra isto vrlo dobro. Veliki im je problem i što se povrijedio Robinson ali i pored toga su odlični. 

Drugi kandidat za trenera godine je svakako Monti Vilijams. Nakon deset godina Finiks ide u plej of a za sada su drugi na Zapadu. Međutim, njihov napredak i nije tako velik kao kod Niksa. Sjećate se da su Sansi bili blizu da u restartu prošle sezone uđu u plej of. Takođe, pitanje je koliko je samo do Montija što su sada drugi. Neminovno da se radi o sjajnom treneru. Ali isto tako neminovno je da ih je digao Kris Pol kao što digne svaku ekipu u koju dođe. Iz svih tih razloga, Monti bi ipak trebao završiti iza Tibsa u izboru za trenera godine.

Treći kandidat je svakako Kvin Snajder. Juta je lider na Zapadu i to sve uz probleme sa povredama. Bogdanović je sporije ušao u sezonu radi oporavka od povrede, Konli je propustio neke mečeve a sad neko vrijeme igraju bez Mičela. Činjenica jeste da Juta nije često bila prva na Zapadu. Ali je činjenica da je Juta već nekoliko sezona odlična i da je ovo više plod dugoročnog dobrog rada Snajdera i njegove ekipe.

Iz navedenih razloga se može zaključiti, da je moj favorit za trenera godine Tibodo ali svakako da će u najužem izbori biti i Snajder i Vilijams.

Foto: Heat Nation

Najbolji šesti igrač po svemu bi trebao biti Klarkson. Klarkson ma koliko divlji bio kroz karijeru, odlično se uklopio u sistem Jute. Ove sezone ima 18,2 poena po meču, odnosno 2,6 više nego prošle. Ima i 1,3 skoka više u prosjeku te 0,9 asistencija više. Procenti šuta jesu u padu i za dva i za tri u odnosu na prošlu sezonu ali to ga ne bi trebalo koštati. Na 100 posjeda off/def rejting mu je napredovao sa -3 na -1.

Svakako da neke stvari u njegovoj igri mogu biti bolje. No, Klarkson daje baš ono što Juta treba. Takođe, ove sezone nema mnogo igrača sa klupe koji briljiraju. Herel i Lu Vilijams nisu ni sjena onih igrača iz ranijih sezona, kada su se borili za ovu nagradu. Tako da, Klarkson je zaista veliki favorit da osvoji nagradu za najboljeg šestog igrača lige.

Niksi jesu defanzivno sjajni ali sigurno niko od njih neće biti defanzivac godine. Da je bio zdrav cijele sezone, možda bi Robinson ušao u priču. Ovako, najveći kandidati za tu nagradu su Ben Simons i Rudi Gober. Gober se možda muči sa Jokićem pa mnogi naši pratioci NBA lige misle da nije defanzivno dobar. Međutim, glavni problem u odbrani Jokića, pored Jokićevih finti, jeste to što Gober teže brani kada se Jokić izvuče na šut za tri poena. Međutim, generalno je sjajan defanzivac i sjajno štiti reket. Što se Simonsa tiče, on može braniti više pozicija i u odbrani djeluje da je još napredovao ove sezone. Međutim, ipak je bolji utisak ostavio Gober kad se sve sagleda. 

Gober ima više defanzivnih skokova i rampi a Simons ukradenih lopti. Gober ima bolji defanzivni rejting na 100 posjeda i to za sedam. To sve govori u prilog činjenici da bi Gober ipak trebao biti defanzivac godine.

Foto: Forbes

Što se tiče rukija, tu se nekoliko igrača nalazi u konkurenciji. Da nije bilo povrede, LaMelo Bol bi bez konkurencije došao do nagrade. Međutim, čak i sa povredom, trebao bi uzeti nagradu jer je najviše doprinio da mu tim izgleda bolje.

Možda je čak Edvards odigrao individualno bolje. Ali Minesota je na dnu i od tih njegovih igara ekipa ništa dobila nije. Slično je i sa Tejtom jer je Hjuston na dnu iako je Tejt sigurno ugodno iznenađenje kod rukija. Možda bi najveći pravi rival Bolu bio Helibarton ali se i on povrijedio. Tako da, kad se sve sabere i oduzme, LaMelo Bol bi trebao biti ruki godine jer se odlično uklopio u ekipu i doprinio je tome da Šarlot uđe u plej in i da se bori za plej of.

Kako će nagrade biti podijeljene, ostaje da se vidi. Ovo su neki realni tipovi pa vidjećemo koliko će prognoze oko nagrada biti ispravne.