Ljudi su, po svojoj prirodi, skloni da sude i osuđuju unapred, ne čakajući vreme kao svedoka, niti dela onih kojima “presuđuju”.

U februaru ove godine na “optuženičkoj klupi” našao se mladi trener Borca Marko Maksimović, za mnoge nedevoljno “jako” i “autoritativno” ime u svlačionici crveno-plavih, jer je “iz vrtića” došao da “vodi zvezde” i svoje vršnjake. Glavni argument za tezu “Mali Marko” ne može da vodi “veliki Borac” bile su zimske pripreme u Antaliji na kojima Banjalučani nisu postigli nijedan gol!

-Samo polako, imam viziju, treba sačekati da ova ekipa nadođe. Bitno je da kvalitetno radimo, doći će golovi i rezultati. Prijateljske utakmice su jedno, a takmičarske drugo. Najvažnije je da budemo pravi kada prvenstvo počne. Biće to sve dobro – često je ponavljao trener Borca ekipi novinara koja je pratila treninge u Turskoj.

Šta odlikuje ljude koji imaju urođeni trenerski karakter?

Filozofija razmišljanja, verovanje u svoj rad čak i kada se čini da ne ide dobro, istrajnost u zamislima vlastitog sistema i ideje!

Upravo sve to je imao “Mali Marko” po dolasku na klupu prvog tima sa pozicije trenera juniora.

U Antaliji je Maksimović činio ono što malo ko od trenera radi. Na treninzima je prekidao akcije da lično demonstrira kako treba poslati dijagonalu, kako paralelu, kada je visoka, a kada prizemna lopta, fizički postavljao igrače na delove terena, učestvovao s njima u sinhronizaciji linija, objašnjavao svaki detalj, i dobar i loš, analizirao primljene golove… ništa mu teško nije bilo. Posle svega izađe na obale Sredozemnog mora i razgovara s novinarima, bez trunke sujete ili rezervisanosti.

-Ovde smo svi na istom zadatku i zato sam otvoren prema vama, ali nemojte da zloupotrebite moje poverenje – govorio je Maksimović “sedmoj sili”.

Borac je zimovao na petoj poziciji sa 13 bodova manje od lidera i šampiona Sarajeva, sumnjalo se da klub u “paklenoj konkurenciji” može i do Evrope, a kada je početkom marta, u drugom prolećnom kolu, doživljen poraz od Veleža u Vrapčićima (0:2) veliki tovar sručio se na leđa mladog trenera. Ponuđena ostavka nije prihvaćena, što je bio znak da i čelnici kluba imaju viziju, nisu se pokolebali, verovali su u trenera… Mnogi klubovi bi u takvim situacijama povukli drugačiji potez. Ali, Borac nije!

Usledila je Kup pobeda u Širokom Brijegu, bila je to prekratnica i od tada Borac tokom proleća je redao samo uspehe, kako u prvenstvu, tako i masovnijem takmičenju. Sada, u godini kada slave 95. rođendan, Banjalučani imaju priliku da osvoje duplu krunu, prvu u svojoj istoriji! Bez obzira kako završi finale Kupa BiH protiv Sarajeva u sredu u Zenici “Mali Marko” već sada je “Veliki Maksimović”.

Fudbal je igra koju retki mogu suštinski da razumeju, što i jeste “kvaka”, jer samo posebni dolaze do zvezda. I oni koji veruju u svoje vizije i ideje, guraju “svoju priču”, dok traju! Ma kako god se ona činila neispravna. A na kraju uvek pobede istinske vrednosti, umeće i znanje. I ništa ne može bez Onog gore.

Fudbal je kao život, uski trnoviti put, do večnoga sjaja!