Velimir Zajec

ZAGREB – Jedan od najboljih fudbalera zagrebačkog Dinama u njegovoj istoriji svakako je Velimir Zajec. Bio je kapiten Zagrepčana, radovao se dostignutom u prvenstvu i Kupu Jugoslavije. Ostvario je i zavidnu inostranu karijeru, a uspesi su ga pratili i na poslovima fudbalskog trenera i sportskog funkcionera.

Rođen u Zagrebu 12.februara 1956.godine, fudbalski prohodao u Zagrebu, vraćao se u rodni grad iz Grčke i gde je sve boravio, u Zagrebu dugo bio najbolji fudbaler, onda kada je glavni grad Hrvatske imao mnogo poznatih i priznatih asova. Danas je fudbalski trener, ali stručnjak starog kova, a takve profesionalni maniri, pa i pedagoške vrednosti nikada nisu napuštale.

„Hvala na pozivu, pozdrav svim vašim čitaocima od mene iz Zagreba“, započeo je intervju Velimir Zajec.

Enver Marić, Branko Davidović, Darko Pančev, Ivica Šurjak, Ljubomir Radanović, Miodrag Belodedić, Dževad Šećerbegović, Dragan Vujović...Neki od njih generacija su Velimira Zajeca. I većina je hvalila svoje fudbalsko doba.

„Svi ljudi koje ste nabrojali bili su izuzetni igrači. Odlični sportisti i izvanredni ljudi. Imate odličan izbor sagovornika. A moje vreme? Uzeli smo nakon 24 godine pauze titulu prvaka Jugoslavije. Dinamo imao izvanredne igrače, a Maksimir brojao u proseku 35.ooo gledalaca. Ponosan sam na činjenicu da sam bio kapiten tim fudbalerima“, govori Zajec.

Prošao je sve selekcije Dinama, a onda od 1974.godine nastupao za seniorski tim. Za popularne „Modre“ nastupio je u 485 zvaničnih utakmica, postigao 41 gol, nije malo. Ipak, bio je defanzivac i fudbaler manevarskog prostora kada se mora. Bio je duži niz godina najbolji fudbaler Zagrepčana. Dinamo je ljubav njegova. I treba biti.

„Tako je! Dinamo je klub koji najviše volim. Velika ljubav i prema rodnom gradu Zagrebu. Logično da svako pripada svom gradu, svojoj državi. Svi iz moje generacije igrali smo više iz ljubavi. Interes nam nije bio novac, nego druženje i sportski nastupi gde bismo pokazali šta znamo i možemo. Bilo je to romantično vreme“, priseća se Velimir Zajec.

Za A tim Jugoslavije ostvario je 36 nastupa. Debi protiv velikog i jakog Sovetskog Saveza i oproštaj u austrijskoj lepotici, u Lincu. Učestvovao je na šampionatu sveta 1982., te prvenstvu kontinenta dve godine kasnije u Francuskoj. Kako je preboleo onu sudijsku nepravdu protiv Španije, kada je arbitar njegov start na 18 metara pretvorio u kazneni udarac, a golman Dragan Pantelić zaustavio šut sa 11 metara, međutim penal je ponovljen i domaćin je morao da pobedi?

„To je, na neki način, bilo logično. Iz današnjeg ugla, domaćin je morao otići dalje, pa nismo imali nikakve šanse. Čista ekonomska računica. Sudije su ih pogurali. Šteta, ima li smo sjajan tim. Imali smo Zlatka i Zorana Vujovića, Nenada Stojkovića, Vladimira Petrovića, Ivicu Šurjaka, Edhema Šljive, Safeta Sušića, mene i tako dalje. Italija je tada bila prvak sveta, a u grupi smo mi bili prvi, a Italija je bila iza nas. Sprečeni smo da budemo šampioni sveta te 1982.godine u Španiji. Imali smo i probleme u rukovodstvu Saveza, izostala je logistika, nismo mi igrači imali podršku, a imali smo sjajnu generaciju“, napominje Zajec.

Proveo je lepe 4 godine u Panatinaikosu i svojim igrama zadužio je Grke. Da se životni sat može vratiti na 20-eto leto, nešto bi se i menjalo da potraje duže.

„Praktično, ne bih mnogo menjao u igračkoj karijeri. Ostvario sam puno. Da imam onu mladost, a sadašnju pamet ja bih neke stvari drugačije posložio. Ipak, sa najvećim grčkim klubom bili smo među 4 najbolja kluba Evrope, uzeli smo po dva prvenstva i kupa u Grčkoj. Doneo sam nešto što oni do tada nisu imali, znanje i mirnoću. Sreo sam familiju koji su tada držali klub i vodili ga ka uspesima“, nastavlja Zajec.

Bio je sportski funkcioner i trener klubova za koje je nastupao, a jedno vreme radio je i u Engelskoj. Danas se odmara.

„Udaljio sam se od fudbala iz zdravstvenih problema. Fudbal je stresna igra, stresan posao. Pratim ga najviše preko televizije, ne odlazim na stadione. Zdravlje škripi“, upozorava Velimir Zajec.

„Zajec Zeko, Dinamovo med i mleko“, rekao bi legendarni Ivan Tomić, radijski reporter. Bila su to lepa vremena, a Zajec jedan od najboljih aktera na terenu godinama. Nedostaju li onaj kvalitet, ona liga, srećni gledaoci, jaka reprezentacija?

Zajec, Bogdan i Kranjčar

„Raspadom bivše države svaka država dobila je priliku da pokaže talenat. Ovi prostori su bogati talentima. Hrvatska je pokazala mnogo na SP i prvenstvu Evrope. Malo nedostaje Srbiji, BiH, Sloveniji, Crnoj Gori i Makadoniji da ostvare nešto. Primera radi, BiH je imala lepe rezultate, oduvek velike igrače. Neophodan je moderniji mentalitet, da se zadrže dobri igrači i pravi navijači i rezultat će doći. Eks ju prostori su privrženi fudbalu“, napominje Zajec.

Mnogo je igrača Dinama, Zvezde, Partizana, Hajduka, ali i ostalih klubova sa područja nekadašnje zemlje bilo aktivno u njegovo vreme. Kako sačuvati prijateljstva, da li se čuje, vidi s nekim od njih?

„Odavno se nisam čuo s nekim od njih. Svako je na svom kraju sveta. Čuo sam se nedavno sa Safetom Sušićem, pa sa Milošem Šestićem i Pižonom Petrovićem kroz jednu akciju u dobrotvorne svrhe. Politiku treba držati na distanci, sport je nešto drugo. Uvek smo znali politiku držati na dostanci. Vrednost života nije samo politika. Političari imaju svoje interese, a mi sportisti smo ljudi bez interesa“, zaključio je svoje kazivanje za ovu priliku Velimir Zajec.

Bio najbolji u Dinamu onda kada je taj klub bio jedan od vodećih u Jugoslaviji. Profesionalac kakvih danas nedostaje. Čovek čije vrednosti ne prolaze. Velimir Zajec, defanzivac i veznjak Dinama!

Zajec „zeko“ – Dinamovo med i mleko…