Mladi istoričar Zoran Pejašinović, već izrastao u autoritet, o ljudima koji su ostavili dubok trag u trajanju Banjaluke kroz 20.vek, razmišlja ovako...

...Kažu neki izvori da je Beograd to slovensko ime dobio zaslugom Bugara, koji su zapad obeležavali belom bojom. Opet, Banjaluka je, po svoj prilici, ime dobila po nekom srednjevekovnom banu koji je pored reke imao luku, odnosno njivu ili livadu. Nekako dugo se ovde dve varoši nisu znale ni nešto posebno družile. Ili nam se samo tako čini? Ne donese li Pelagić iz Beograda knjige i silno znanje i još za turskog vakta otvori u Banjaluci bogosloviju i čitaonicu? Nisu li neki najznamenitiji Banjalučani rođeni u Beogradu; recimo, Platon Banjalučki, vladika i sveštenomučenik?

Za ovu priliku izdvojićemo dvojicu najznamenitijih Banjalučana, to su Petar Kočić i ban Svetislav Tisa Milosavljević. Prvi je rođen 1877.na Zmijanju, drugi, Nišlija, svet je ugledao pet godina kasnije, a zavičaji su im 1878.oslobođeni od Turaka. Šta ih je još vezivalo: zajednička im je Banjaluka, tu su ostavili najdubljeg traga, Banjaluka je nezamisliva bez te dvojice tako različitih, a tako sličnih velikana.

Danas obojica u Banjaluci imaju spomenik, a i u Beogradu, one neizbežne – nadgrobne; kosti im obojici počivaju na Novom groblju, tek stotinjak metara udaljeni.

Nisu proslavljeni pisac i pesnik Petar Kočić i ban Svetislav Tisa Milosavljević igrali fudbal. Ali da li bi fudbal bio najvažnija sporedna stvar na svetu da nije ovakvih velikana? Pa i Miljan Miljanić, fudbalofil sveta, prijatelj Banjaluke, čije ime nosi jedna od najprestižnijih fudbalskih nagrada u ovom delu Evrope, sahranjen je na istom groblju, nedaleko od njih. Ni malo slučajno! Ipak, oni su igrali u istom timu...

Koliko simbolike u ovih nekoliko rečenica u kojima se Miljanu Miljaniću određuje posebno mesto o životu Banjaluke. Svojim brojnim dobrim delima on je osvedočio to prijateljstvo. Za uzvrat, u Banjaluci se traži ulica koja će po njemu nositi ime, a  u Kotor Varošu, udaljenom tridesetak kilometara, centralni varoški trg zove se po Miljanu Miljaniću...

Onamo – namo, za brda ona, ma gde bilo, veliki nikad ne odlaze, ne samo u priči i pesmi. Ljudi tako hoće, pobeđujući, u teškim vremenima, upravo kao što su ova, one druge, treba li reći koje...

Žive i danas Petar Kočić, Svetislav Tisa Milosavljević, Miljan Miljanić... Život je baš čudo!