Foto: FIBA

Svaki početak je težak. Pogotovo ako okolnosti nisu baš povoljne. S obzirom da se FIBA i Evroliga i dalje inate i da i dalje nema dogovora, reprezentacije su prisiljene igrati kvalifikacije bez najboljih igrača. Shodno tome, stalno se dešavaju iznenađenja jer najjače reprezentacije su najviše oslabljene.

Među njima je svakako i Srbija. Ne računajući Zvezdu, Srbija ima 12 igrača u Evroligi. Od svih njih, Svetislav Kari Pešić mogao je samo u drugom meču računati na Filipa Petruševa dok na ostale nije mogao računati. 

Tu negdje se može naći alibi za neke stvari. Međutim, Srbija je, bez obzira na sve te stvari, izgledala jako loše u prve dvije utakmice. Prvo je Srbija igrala protiv Letonije. Tu je slavila u neizvjesnoj završnici a onda je izgubila na gostovanju kod Belgije. Imala je Srbija +9 na startu 4/4 ali je postigla samo šest poena u poslednjem periodu i na kraju je upisan poraz.

Ova dva meča su bila potpuno različita. Prvi meč, bio je meč sa Letoncima gdje se igralo na poen više. To nije igra koja u principu odgovara Srbiji. Sa jedne strane Letonija jeste nezgodna ekipa jer svi mogu dati trojku. Međuti, bilo je i do Srbije. Mekana odbrana i često vrlo loše branjenje pik en rola, u dobroj mjeri je pomoglo Letoncima. 

Protiv Belgije je meč bio potpuno drugačiji. Srbija je 30 minuta kontrolisala meč. Međutim, u poslednjem periodu Srbija je stala. I opet je bila mekana. Belgijanci su pojačali agresivnost u poslednjih deset minuta a Srbija nije bila spremna da na to da adekvatan odgovor. Sa samo šest postignutih poena u poslednjem periodu, ispuštena je pobjeda. Treba napomenuti da su i Pešićeve rotacije u 4/4 bile dosta diskutabilne jer je dao dobre minute nekima koji nisu donosili gotovo ništa.

Jasno je da ovo nije najjači sastav Srbije. Međutim, opet je utisak da je moglo bolje da se odigra i da je i sam Pešić pravio neke poprilično nejasne poteze i greške koje nisu karakteristične za jednog takvog trenerskog maga.

Prije svega, nejasna je odluka o izboru igrača koji će igrati. FMP je pravi hit u ABA ligi a dobrim dijelom i radi Nerandžića i Tasića. Ni jedan ni drugi nisu dobili poziv u nacionalni tim. Dalibor Ilić igra košarku karijere ali i pored poziva, nije bio među 12 ni protiv Letonije ni protiv Belgije. Sa druge strane, ozbiljne minute dobili su neki igrači koji su ruku na srce van forme.

Rade Zagorac je lijepo otvorio sezonu i fino je odigrao prvih par mečeva. Međutim, u poslednje vrijeme ne igra dobro i često mu je minutaža limitirana. Uroš Trifunović je potpuno van planova Obradovića i čak se šuška po kuloarima da bi mogao otići iz Partizana. Međutim, i pored loše forme obojica su imala ozbiljne minute u oba meča.

Nekada se zna desiti da igrač igra loše ali da igra sjajno u reprezentaciji. Znalo se to dešavati sa Raduljicom u košarci ali i sa Aleksandrom Mitrovićem u fudbalu kada bi bio van forme na klupskom nivou. Međutim, Zagorac i Trifunović nisu mnogo pokazali u ove dvije utakmice. Ako se gleda +/- statistika, Zagorac je bio najgori igrač Srbije na oba susreta.

Čak se to i na oko moglo vidjeti. Kada je Zagorac na terenu, protivnici bi pravili razliku. Na kraju krajeva, Belgijanci su se vratili i preokrenuli u momentima kad su Zagorac i Trifunović bili na terenu u 4/4. Malo je bilo i nejasno zašto ih Kari drži toliko dugo kad je bilo očito da Belgijanci za to vrijeme prave razliku. Da se razumijemo, nemamo apsolutno ništa protiv pomenuta dva košarkaša. Svima bi nam bilo draže da su odigrali bolje jer bi najviše koristi imala reprezentacija koju svi volimo. Međutim, činjenica je da su bili loši ali isto tako je i bilo očekivano da budu loši jer su obojica van forme.

A to je ono što je nejasno. Kao da Kari nije došao spreman na ovo okupljanje. Ne treba zaboraviti da je Kari imao skoro zdravstvene probleme. Vrlo moguće da nije sve stigao ispratiti onako kako je planirao i da zbog toga nisu igrali neki koji su u formi a igrali su oni koji su van forme.

Jasno je naravno da neće mnogo onih koji su igrali ova dva meča igrati kada oni najbolji budu tu. Međutim, isto tako je jasno da će dobar dio upravo ovih momaka morati voditi Srbiju kroz kvalifikacije jer Srbija skoro uopšte neće moći računati na igrače iz EL a o igračima u NBA da ne pričamo. 

Zato ovakav start može zabrinuti. Jeste ovo novi početak sa novim selektorom. Međutim, već je napravljen kiks koji može dosta koštati. Takvih kiseva je bilo i u prošlim kvalifikacijama. Sa Đorđevićem se desili porazi od Estonije, Izraela, Njemačke (Srbija tada igrala sa dosta jakim sastavom u Novom Sadu). Sa Kokoškovom je Srbija gubila od Gruzije i Švajcarske. Sada je sa Pešićem izgubila od Belgije.

Logično je da će se Srbija mučiti u kvalifikacijama dok god se igraju u ovakvim okolnostima jer će faliti oni najbolji. Prošla dva ciklusa u ovakvoj formi kvalifikacija, Srbija je i uz kikseve završila uspješno. Međutim, to ne znači da se Srbija treba opustiti i da ne treba mariti kada se kiks desi. Baš suprotno, svi ovi, sada sve češći, neočekivani porazi su zapravo i opomena da se neke stvari moraju raditi bolje. 

A za sve to će trebati svakako vremena. Do sledećeg ciklusa u februaru, Kari će imati dovoljno vremena da još bolje upozna sve igrače koji će mu biti na raspolaganju ali i da ih bolje isprati. Samim tim, treba i očekivati da se tada ne desi ono što se sada desilo. Odnosno, u februaru bi se trebalo desiti to da igraju samo oni koji su zaista u odličnoj formi u tom trenutku. Jer reprezentaciji će takvi najviše trebati s obzirom da prostora za neke nove kikseve i nema baš.