XS
SM
MD
LG

Fudbalski region tuguje za Mocom

Odlazak velikana - Moca Vukotić

BEOGRAD – Juče je u Beogradu, nakon duge i teške bolesti, u 72.godini preminuo legendarni fudbaler Momčilo Moca Vukotić. Rođen je 2.juna 1950.godine u Beogradu. Igrao je za Partizan, francuski Bordo, te reprezentaciju Jugoslavije. Odlične rezultate imao je i u ulozi fudbalskog trenera, a javnosti je manje poznato da se Moca poslednjih godina bavio i slikarstvom. Vreme i mesto sahrane Moce Vukotića biće saopšteni naknadno. Inače, ceo fudbalski region zatekla je vest da se legendarni fudbaler preselio u večnost.

Svoj poslednji nastup Moca Vukotić imao je protiv najboljih fudbalera Jugoslavije. Do tada je odigrao 791.utakmicu za svoj Partizan, postigavši 339 golova. U voljeni klub došao je sa svega 12 leta i u Humskoj postao najveća legenda, sve do danas. Igrao je i u Bordou.

„Moj otac je bio vojno lice. Bio je na službi u Mladenovcu. Petkom uveče dolazio je u Beograd, a nedeljom se vraćao na posao. Jedne subote 1963.godine hteo je da probam u Partizanu. Prišao je pokojnom Čedici Lazareviću i zamolio ga da me proba. Međutim, zada je Crvena zvezda organizovala turnire osnovnih škola. I ja sam igrao za svoju školu. Zvezda je imala svoje skaute, pratili su talentovanu decu. Nakon jedne utakmice prišao mi je jedan čovek iz Crvene zvezde i rekao mi je da je taj klub zainteresovan da počnem trenirati za Zvezdu. Ja sam mu rekao da već treniram u Partizanu, ali on mi je rekao da to nije problem ako sam ja zainteresovan. Ja sam bio partizanovac, ali sam hteo da se pohvalim svom pokojnom ocu. On mi je rekao da je to moja stvar, ali ako to uradim, ako odem u Zvezdu, nemoj da se vraćam u kuću više“, govorio je svojevremeno o svojim počecima Moca Vukotić.

U dresu „crno-belih“ tri puta je osvajao prvenstvo Jugoslavije : 1976, 1978. i 1983. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 14 mečeva, postigavši 4 pogotka od čega prvi na svom debiju u državnom timu protiv Italije u Torinu, 20.septembra 1972.godine.

Brojne pobede u dresu crno – belih slavio je sa Ilijom Zavišićem koji naglašava da će od bola za izgubljenim saigračem dugo se oporavljati.

„Umro je moj veliki prijatelj! Bili smo dosta bliski, dugo smo drugovali, bili saborci na terenu, kasnije zajedno u Omladinskoj školi Partizana. Bio je najbolji fudbaler Partizana sa kojim sam igrao. Ostaje velika praznina i dok bude trajao Partizan biće i Moce Vukotića. Zvezdu nikada nije doživljavao kao rivala, pa su ga navijači Zvezde poštovali. Bio je voljen širom bivše Jugoslavije“, plačnim glasom rekao je Zavišić.

Tuga i na crveno-beloj strani Topčidera. Treća zvezdina zvezda Dragan Džajić delovao je skrušeno zbog Mocine smrti,iako je znao da je Vukotić teško bolestan.

„Moca je bio izuzetan igrač, jedan od najboljih koji je ikada igrao u Partizanu. Pamtim ga i kao izvanrednog čoveka. Bili smo veliki rivali na utakmicama, a kasnije sam ga bolje upoznao, bili smo u reprezentaciji u određenom periodu. Žao mi je što se sve to dogodilo. Znam da je bio bolestan, pogotovo poslednjih mesec dana nalazio se u dosta teškoj situaciji. Nažalost, preminuo je. Radi se o izuzetnom fudbaleru i mnogo dobrom čoveku“, drhtavim glasom rekao je Džajić.

Rastužila je ova vest i Ivicu Šurjaka, nekada vrhunskog igrača splitskog Hajduka.

„Igrao je u moje vreme. Sećam ga se kao odličnog igrača. Tada su uvek bile vrhunske partije između Partizana i Hajduka. Pamtim ga kao dobrog čoveka izvan terena. Imali smo prilike da se družimo. Jako sam tužan zbog njegove smrti“, reči su Šurjaka.

Veliki as Partizana umeo je da trese mrežu Veleža kao od šale, ali Enveru Mariću to nije teško padalo, jer fudbalsko majstorstvo Moce Vukotića stvorilo je i prijateljstvo. Danas „mostarska lasta“ silno tuguje.

„Primao sam golove od njega, ali to je fudbal. Bio je povučen i nenametljiv, a na terenu iznenada se pojavi i da gol. Dugo je igrao, bio je više nego uspešan. Naravno, tugujem. Takav je život, šta da se radi. Slava velikom fudbalskom umetniku“, poručio je nekada veliki golman Enver Marić.

Tužna vest stigla je i do Zagreba. Legendarni Velimir Zajec u neverici.

„To je veliki gubitak za sav fudbalski svet. Moca je bio prekrasan čovek i veliki igrač. To je najmanje što mogu reći za njega. Kao protivnik na terenu jako korektan. Bio je vispren, snalažljiv. Ne znam da li je bio bolji golgeter ili vezni igrač. Prava desetka, jedan ’Platini’ naših prostora. Porodici izražavam saučešće, ali i Partizanu. Jako mi je žao zbog njegovog odlaska“, poručio je Zajec.

U fudbalskom Skoplju ne žele i ne mogu da zaborave sve ono što je Momčilo Vukotić uradio za najpopularniji sport. Poznati Vasil Ringov, o priznatom Partizanovom asu imao je samo reči hvale.

„Genijalac je bio. Pamtim ga kada sam potpisao za Partizan. Tada je bio Blagoje Paunović, Boško Đorđević, Boriša, Zavišić, pa Antić, Kozić, Istatov. Borio se za mlade igrače. Po makedonskom ’abe bre’ zvao me ’abe. Bio sam mu i kući. Maestralan igrač, kapiten, gospodin, divan čovek, ljudina. Tugujem“, rekao je Ringov.

Legendarni as ljubljanske Olimpije i Hajduka Branko Oblak uvek odmeren , iskren, pa i kada govori o gubitku prijatelja

„Jako dobar igrač, jako dobar čovek. Nikada nije bio konfliktan. Bio je miran. Šteta, previše je pušio. Mnogo mi je žao što je umro. Ostaje velika praznina“, poručio je iz Ljubljane Oblak.

Momčilo Vukotić je bio trener Partizana. Nakon toga tri sezone, kao stručnjak, predvodio je grčki Panionis, da bi se 1992. otisnuo na Kipar i vodio Apolon, Salaminu i Etnikos, a zatim i nacionalni tim Kipra. Onda je preuzeo rumunski Farul, bio je trener solunskog PAOK-a. Od 2008. do 2009. je vodio grčki Levadijakos.

Vukotić je dugo bio rekorder po broju odigranih utakmica u „crno-belom“ dresu, sa ukupno 791 nastupom, ali ga je prestigao Saša Ilić sa 876 mečeva. Svestan da je Vukotić legenda Partizana, po saznanju da je Momčilo Vukotić preminuo, Ilić je rukovodstvu crno-belih predložio da se stadion u Humskoj zove po velikanu koji je sa životne scene otišao u 72.godini. Do poslednjeg dana života Moca Vukotić je voleo fudbal i svoj Partizan, a poslednjih godina posvetio se slikarstvu, gde je takođe bio umetnik svoje vrste.

„Taj hobi sam otkrio po stare dane. Jednog dana ostao sam sam u kući. Otišli su supruga i deca od kuće, ja šta ću, uzmem tikvu i oslikao nešto vodenim bojama. Dođe supruga i pita ko je dolazio, ko je to uradio, ja joj kažem ja. Kasnije sam na šper ploči počeo da slikam i slika od tada onoliko koliko imam vremena. To mi predstavlja zadovoljstvo“, rekao je pre nekoliko godina u jednoj emisiji pokojni Moca Vukotić.

Momčilo Moca Vukotić, velikan fudbalskog sporta za sva vremena.

Slava, velikanu!