Tomo Marić, Milorad Dodik i Ilija Petković

Izjava srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, kao osvrt na (ne)dobijanje američke vize predsednika FS BiH Vice Zeljkovića izrečena diretno: “Što se mene tiče i glupo je da postoji Fudbalski savez BiH, treba da postoji samo Fudbalski savez Republike Srpske. Možda bi mu tada bila odobrena viza“, izazvala je veliku pozitivnu reakciju u Republici Srpskoj.

Ustvari, Dodik je samo ponovio, sada s velikim povodom, sve ono što je pre tri godine na manifestaciji “Dan fudbala Republike Srpske”, u organizaciji “Žurnala” i FSRS, uručujući Zlatnu povelju “Miljan Miljanić” velikom asu Iliji Petkoviću, nažalost preminulom, rekao: 

-Svim sportskim radnicima poručujem da se pripremaju za dan kada će sport Republike Srpske da deluje samostalno, da imamo svoju reprezentaciju, svoje saveze međunarodno priznate, jer svi pokušaji zajedničkog delovanja na nivou BiH do sada su se pokazali kao neuspesi. Iz samo jednog jedinog razloga što muslimani imaju isključivi cilj da sve u BiH bude isključivo njihovo, ma o kojoj oblasti života bila reč. 

Koliko je tadašnja izjava Milorada Dodika imala odjeka najbolje ilustruje činjenica da ju je doslovno kompletnu preneo čuveni “Njujork tajks”, a čuo je celi svet! 

Istorija se, kao učiteljica života, u BiH ponavlja jedino u svojoj surovosti. To dokazuju i kompletni odnosi u ovdašnjoj fudbalskoj “krovnoj” organizaciji, što je potvrdila i nedavna gola istina kada su se igrale kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo u Kataru: Milorad Dodik je likovao zbog pobede Srbije u Lisabonu, Dragan Čović bio je na “Poljudu” ukrašen šalom mostarskog Zrinjskog, na kojem dominira šahovnica, a Hrvatska u finišu meča savladala Rusiju, dok u porazu BiH od Ukrajine nikog od zvaničnika “Dejtonske tvorevine” nije bilo u loži na zeničkom stadionu.

Sve se, dakle, samo od sebe reklo, a mnogo toga govori i predstojeća prijateljska utakmica BiH u Los Aneđelesu protiv Amerike, kada je na izlet preko “bare”, uz 30 članova takmičarske ekspedicije, krenulo više desetina “turista”, a zapravo svi su zvaničnici, na ovaj ili onaj način, “krovnog” Saveza sa sedištem u federalnom Sarajevu.

Nešto slično nismo sigurni da se dogodilo igde u svetu kada je reč o “nacionalnoj” selekciji, koja je i svačija i ničija! Tu zajedništva nema ni u tragovima, što su potvrdili brojni incidenti u Premijer ligi BiH kada su utakmice bile na granici otvorenog neprijateljstva, kao susret u Mostaru između Veleža i Borca, završen pobedom Banjalučana, sudije tog susreta, iako svi Bošnjaci, doslovno su linčovani na terenu, a tek u povratku kući, kad su napadnuti tako i toliko da im je život bio ugrožen.

Kome, uistinu, treba takvo takmičenje i koja je njegova svrha, upravo koliko i reprezentacija BiH koju svojata samo jedan narod, a Bosna jedino može da počiva kao bilo kakva državna zajednica sa tri naroda i ostalima?! 

Znajući sve ovo, u Republici Srpskoj nema žitelja, a pogotovo prijatelja sporta, koji se ne slaže sa Miloradom Dodikom.