Biće da je čovek mržnju, na našu veliku muku, pronašao u BiH, tako da ovde više mrze uspešnog, nego što vole sami sebe!

Cela kugla zemaljska se već umorila od te pošasti, ali pošast živi, čak i u takvoj čaroliji koju u sebi nosi fudbal. Nadmoć mladalačkog duha, visprenost, sposobnost i istrajnost, što svugde i svagde zaslužuje poštovanje, u BiH ne važi, a poslednji primer ataka na predsednika FS BiH i FSRS Vicu Zeljkovića govori upravo suprotno – u „dejtonskoj tvorevini“, kinje se i neargumentovano optužuju oni koji stvaralaštvom pobeđuju, a to među nesposobnim stvara osećaj manje vrednosti; ljudi, ugasite mržnju! Uzvikivao je to još u pradavna vremena Arhimed; badava, u BiH živi do današnjih dana. Ništa se tu nije promenilo.

Štaviše, Vico Zeljković, najmlađi predsednik jednog saveza u istoriji UEFA i FIFA, sa svoje 33 godine, zaslužio je u minulom periodu sva priznanja za konsolidaciju FS BiH, za njegovu sve veću afirmaciju u svetu fudbala, viđen je na svim mestima sa najuticajnijim ljudima evropske i svetske fudbalske federacije, u godini kada je fudbal svetska tema, između ostalog i zbog planetarne smotre u Kataru.

Ne živi zloba i zavist samo u Federaciji BiH, već i poluskriveno ili skriveno i u Republici Srpskoj; jasno je kao dan da razborit i učen čovek ono što želi traži u sebi i svom najužem okruženju, a sujetan i neznalica jedino i isključivo u drugima, zvao se Alija, Mirko, Ante, Džo, Aleksej, Paolo… Valjda je planeta jedna celina, čak kad je podeljena na moćne i one druge, bogate i siromašne, male i velike, u tom konglomeratu je, valjda, i BiH kao „dejtonska tvorevina“.

Zvuči lepo, a toliko opet daleko od realnog života, ali ne odustaj u svojoj misiji Vico Zeljkoviću; hteli ili ne hteli, i u fudbalu, ne štedeći mudrost, valja svima nama preko reke ma koliko bila i duboka i široka. Ta i takva fudbalska mudrost, kao i sve druge mudrosti, traži gram razuma i isto toliko ljubavi; u protivnom, ona postaje sebična, i što je još pogubnije i tragičnije, zla i otrovna.

Zar je toliki problem, makar vreme bilo sumanuto kao ovo koje živimo, da sposobne mlade ljude s dobrim namerama podržavamo i sledimo? 
Ili je BiH i u tome izuzetak koje potvrđuje „pravilo mržnje“ s početka ove priče!?

Sportski žurnal