Sreća i nesreća su putopisi života, bio on i fudbalski, neobjašnjivo se smenjuju i prepliću...

Ispred mene fotografija ekspedicije Borca, snimljena u italijanskoj Fođi 29.maja 1992.godine, pred finalnu utakmicu Mitropa kupa sa mađarskim Vašutašom, koji je dan ranije pobedio bečki Rapid, a Borac domaćina Fođu koju su te godine kao četvrtoplasiranu u Seriji A predvodili asovi kao što su Šalimov, Bajano, Bajone, Petresku... a to odjeknulo kao evropska senzacija.

Nekoliko časova kasnije Banjalučani su bili bolji i od mađarskog tima i osvojili srednjoevropski iliti ga Mitropa kup, najstarije međunarodno takmičenje u istoriji fudbala, koje se igralo od 1927.godine, a trofeje su kroz sve decenije osvajali brojni velikani, kako kad kojeg vremena, Honved, Rapid, Ferencvaroš, Milan, Inter, Sampdorija, Bolonja, Sparta, Zvezda, Partizan...

Naredne godine Banjaluka i Borac trebalo je da budu domaćini završnog takmičenja. Međutim, buknuo je rat, Jugoslavija se rušila u krvi, posvuda stradanja, ko me je tada bilo do igre, pehar je ostao Borcu, a u međuvremenu evropska klupska takmičenja dobila su sasvim novu formu.

O, da!

Susrećem tu fotografiju iz Fođe svaki dan, stoji mi na radnom stolu, ali jutros mi je izgledala drugačije, svečanije, čak bih rekao grandioznije, gde su se rasuli po belom svetu tadašnji mladići: Sušić, Šušić, Kaltak, Simeunović, Malbašić, Kovačević, Lipovac, Šašivarević, Filipović, Mataja, Habibović, Gajić, Štavljanin, trener Smileski... zahvaljujući svima njima Borac je te 1992.godine uvršten među stotinu najuspešnijih klubova Evrope, sa skorom u njenim takmičenjima: šest pobeda i dva poraza, daleko ispred Mančester Sitija, Pariz Sen Žermena, Čelzija, Viljareala, Rome... današnjih fudbalskih autoriteta.

Borac je i ove sezone, već u nizu, izborio Evropu, fudbalski čovek, kao i svakog sporta, sazdan je za sreću, jer što se ne pamti to i nije život, u istoj meri što ne prolazi nije ni sreća.

Dugo sam još gledao na fotografiju snimljenu 29.maja 1992., mojim fotoaparatom, a „fotoreporter“ je bio karabinjer u našoj pratnji.

Biće, ipak, uvek i za svagda, s iskustvom da se rđa srebra i zlata nikad ne hvata; Fođa, ljubavi moja!

Što si stariji sve si sličniji samom sebi, tako i Borac za četiri leta slavi stotu godišnjicu, ime mu sve govori, između ostalog, i trofej Mitropa kupa, kao prvi međunarodni trofej u srpskoj Bosni i Hercegovini, posle dejtona Republici Srpskoj.

Sportski žurnal