Foto: FIBA

Košarka je Srbiji donijela mnogo radosti. Gledajući prošlost, Srbija je sigurno sa pravom zemlja košarke. Ali gledajući trenutna dešavanja i gledajući budućnost, nije dobro nikako.

Srbija je dočekala poslednji prozor prvog dijela kvalifikacija za Mundobasket 2023. godine sa omjerom 3-1. Pred izabranicima Svetislava Pešića bili su mečevi protiv Letonije u gostima i protiv Belgije u niškom ''Čairu''.

Sastav je bio takav kakav je bio. Nisu igrali oni najjači, bar većina njih ali tu su bili Bjelica i Marjanović kao igrači sa velikim iskustvom. 

Prvo poluvrijeme u Letoniji je bilo dobro. Međutim, u nastavku prava katastrofa jer je Letonija Srbiji napravila 37-11 u jednom trenutku. Imali su i +17 pa poraz šest razlike i ne djeluje na kraju toliko loše. Uslijedio je popravni i meč protiv Belgije. Srbija je na nešto više od četiri minute do kraja imala +12. Međutim, nije bilo dovoljno pa je Srbija doživjela poraz.

Sa omjerom 3-3 Srbija je završila prvi dio kvalifikacija a u narednu fazu prenosi 1-3 omjer. U drugoj fazi Srbija će igrati protiv Turske, Grčke i Velike Britanije. Ukoliko hoće na Mundobasket, Srbija će morati dobiti sve mečeve do kraja.

Dakle, situacija nije dobra. Ali ono što je gore jeste što uporno guramo glavu u pijesak kao nojevi i pravimo se kako je sve okej ili kako će uskoro sve postati okej. Vrti se demagogija, vrte se alibi priče, a ono što treba da se priča gura se pod tepih.

Tako je i Pešić vrtio alibi priču na pres konferenciji poslije meča. Govorio je da fale najbolji igrači ali nije rekao zašto. Pa zašto nije progovorio o razlozima ? Zašto nije naveo za svakog pojedinačno razlog zašto nisu tu ? Sezona je gotovoa i mogli su se odazvati svi. Zašto ne bi bili jednom otvoreni oko takvih stvari ? Dok god ne krenemo tako, dešavaće se problemi. Jer samo iskrenost može pomoći rešavanju problema.

Takođe, i sam Pešić je imao nerazumnih odluka. Poraz od Belgije ide isključivo njemu na dušu. Jer kad ekipa na četiri minute do kraja prokocka +12 i napravi toliko grešaka u oba smjera, to je krivica isključivo trenera a u ovom slučaju Pešića. Dakle, nije problem poraz nego način na koji je došlo do poraza protiv Belgije.

Takođe, bilo je čudnih odluka i kad je rotacija u pitanju. Nemanja Dangubić u poslednja tri mjeseca faktički nije igrao kod Željka Obradovića. Pešić ga je pozvao i još mu dao ulogu startera. Potom je nakon Belgije govorio o tome da nam treba kontinuitet. Činjenica je da je kontinuitet preduslov za uspjeh u sportu. Ali ako tražiš kontinuitet, kako može da ti bude dio ekipe neko ko nema kontinuitet igranja u klubu ? Zar to nije malo kontradiktorno ?

Takođe, loše rotacije je Kari imao i u Letoniji. Kada je Srbija dobila Letoniju kući, jedan o ključeva preokreta bilo je i ubacivanje Ristića u igru u 4/4 jer je defanzivno radio dobar posao. U Letoniji je Kari Ristića ubacio u igru tek kad su domaći došli do ogromne prednosti. Opet je Ristić pomogao da igra postane bolja i da se rezultat popravi ali je bilo prekasno da se dođe do pobjede.

Bilo je takvih čudnih stvari i u prva dva prozora. Dalibor Ilić bio je najbolji igrač novembra mjeseca u ABA ligi. Međutim, u novembarskom prozoru nije dobro prostor kod Pešića i nije igrao a igrali su neki koji tada nisu igrali u klubovima.

Ne mora nužno značiti da će oni koji su u tom trenutku igrački najbolji, najbolje i raditi posao. Ali logičnije je da se daje prostor onima koji su u ritmu u odnosu na one koji ne igraju. Nije strogo propisano pravila ali nije daleko od istine.

Sada je jasno da će biti teško doći do Mundobasketa. Međutim, mnogo je veći problem što se na greškama ne uči. Poraz sa Đorđevićem na klupi od Estonije i poraz sa Kokoškovom od Švajcarske, bili su dobre opomene ali se pouke nisu izvukle.

Pravilo se da problema nema i problemi su se gurali pod tepih. Zato je Srbija sada u poziciji da propusti veliko takmičenje. A propuštanje Mundobasketa, značilo bi faktički propuštanje olimpijskih igara u Parizu 2024. godine. To još dodatno pokazuje koliko je situacija alarmantna.

Zato je potrebno da izvučemo glavu iz pijeska, da se suočimo sa problemima i krenemo ih rešavati. Takođe, vrijeme je da se izgradi jedan zdrav sistem jer bez njega uspjeha nema. 

A ako nastavimo da se pravimo mutavi, propuštanje velikih rakmičenja će postati česta pojava.