Miloš Đurković

SOKOLAC – Miloš Đurković proglašen je najboljim fudbalskim golmanom Jugoslavije za 1985.godinu. U šampionskoj sezoni Sarajeva gol „bordo tima“ čuvao je u svih 34 utakmice. Dubok trag ostavio je i u turskom Bešiktašu.

U „gradu na Miljacki“ stasavali su brojni vrhunski čuvari mreže, ali je Miloš Đurković bio najboji onda kada je to bilo i najpotrebnije. Branio je gol Sarajeva kada je „bordo tim“ ostvario šampionske snove i svrstao se među fudbalske legende tima sa Koševa.

Sportski žurnal čuva od zaborava vreme kada je Miloš Đurković postao priznato i poznato ime najpopularnijeg sporta nekadašnje Jugoslavije.

“, kaže Đurković.

Ističe, veliki je osećaj doći u veliki grad i tamo uspeti, uz sve postignuto biti i kapiten tima.

„Velika čast, ogromno zadovoljstvo, ali i silna obaveza je doći u ondašnje Sarajevo. I biti kapiten bilo kog tima, a posebno nekog jugoslovenskog prvoligaša nešto je posebno. Posle ’velike četvorke’ bili smo peti u Jugoslaviji. Osvojili smo dve titule, kasnije je još Vojvodina to uspela. Nije to mogao svako, baš smo imali tim, igru, navijače, imali smo sve“, naglašava Đurković.

Rođen je 29.februara 1956.godine. Karijera je počela da teče na Sokocu, u Glasincu. Tada ništa nije nagoveštavalo da će umesto nade u uspeh da potekne šampionski šampanjac, te 1985.godine.

„Rođen sam na Sokocu, za prvi tim Glasinca počeo sam da branim sa 16 godina. Onda sam 4.avgusta 1977.godine prešao u Sarajevo. Imao sam sreću da sam u drugom ili trećem kolu stanem na gol Sarajeva u Tuzli protiv Slobode. Rukovodstvo kluba nije bilo zadovoljno intervencijama Bebića koji je došao iz Novog Sada. Smenjivali smo se na golu Irfan Handžić, a 1979.godine povredio sam preponu. Izbegao sam operativni zahtev, otišao u vojsku i tamo jačao trbušni zid. Onda je Slobodan Janjuš došao i stao na gol Sarajeva. Bila je kup utakmica Sarajeva i Dinama i posle toga ja sam postao standardni golman Sarajeva. Ruku na srce, Čobo je bio vrhunski golman. Ipak, držao sam se saveta pokojnog Svete Vujovića koji je rekao da dobro čuvam dres Sarajeva kada ga jednom obučem. Tako je i bilo“, priseća se golman šampionskog Sarajeva.

Koliko kola toliko nastupa. Na svih 34 meča branio je gol Sarajeva. Taj klub postao je šampion Jugoslavije, a on najbolji golman te velike i zajedničke zemlje. Verujemo da mu to priznanje mnogo znači i da se često vraća u te zlatne dane i srećna vremena.

„Da, branio sam sve utakmice te sezone. Naravno da mi je značilo. Velika je čast ostvariti tako nešto. Ponosan sam na činjenicu da sam proglašen za najboljeg golmana Jugoslavije. Verujem da navijači Sarajeva iz tog vremena to pamte. Primio sam Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva. Onda sam branio još jednu sezonu i potom prešao u Tursku“, podvlači Đurković.

Nakon devet sezona vernosti bordo timu, prešao je u Tursku. Među 35 njegovih  nastupa za Bešiktaš je i nekoliko onih koji su kolektiv iz Istanbula doveli do ¼ finala Kupa evropskih šampiona. Ima čim da se podiči.

„I u Istambulu sam te sezone branio sve utakmice i proglašen najboljim golmanom prvenstva. Igrali smo Kup evropskih šampiona, bilo je lepo, a to može da potvrdi i Rade Paprica, raniji prvotimac Željezničara. Inače, trener je bio pokojni Miloš Milutinović“, napominje Miloš Đurković.

Usledio je povratak u Sarajevo, ali nije to više bio klub koji melje sve pred sobom, a karijeru je završio u turskoj Adani.

„Bešiktaš je bio korektan 200%, ali neki ljudi sa ovih prostora nisu bili korektni. Iz određenog hira sam otišao, nisam hteo ostati tamo. Vratio sam se u Sarajevo, ali bez po muke bio sam na klupi, na golu je bio Enver Lugušić, a ja sam na tri ili četiri utakmice na nagovor Fuada Muzurovića prešao u Adanu i tamo završio karijeru“, podseća slavni golman.

Predrag Pašić, Faruk Hadžibegić, Davor Jozić, braća Božović, pa Jakovljević, Milak, Kapetanović, Kuprešanin… Viđa saigrače i prijatelje svog vremena.

„Često se družimo, često smo zajedno. Pre epidemije to je bila redovna pojava. Korona nas je malo razdvojila, ali drugarstvo je jače  i od korone. Ona moja generacija, pa i nešto stariji. Tu smo, makar jednom mesečno, a pre korone bilo je jedno druženje na deset dana. Inicijator svih druženja je veliki gospodin, fudbaler i čovek Faruk Hadžibegić“, iskreno će Đurković.

Posvetio se trenerskom pozivu. Bio je prvi selektor prve utakmice reprezentacije Republike Srpske. I to je istorija, ali neka se zna da je bilo. Više puta vodio je  Glasinac, bio trener golmana u Sarajevu. Valjda ima nade da Glasinac u skorije vreme ponovo se nađe u bh.eliti, a Sarajevo da igra značajne evropske mečeve.

„Malo sam se ohladio od fudbala i retko idem na utakmice. Po pričama onih koji su redovno na ’Barama’ kažu da je situacija jako složena. Čim dete stasa, ode u velike centre, u veće klubove ili na fakultet. To je sudbina manjih sredina. Voleo bih, ali teško da će Glasinac doći u Premijer ligu BiH u skorije vreme. Sarajevo je u ovom trenu najbolje organizovan klub u BiH i rukovodstvo kolektiva pronalazi formulu za nove pohode, uspehe, trofeje i osvajanja“, nada se Miloš Đurković.

Krajem godine u Kataru se igra SP. Fudbalske BiH tamo neće biti, ali Hrvatska i Srbija učestvuju

„BiH imam problem u smeni generacija. Verujem da će uskoro prebroditi te neizbežne muke. Srbija će sa Draganom Stojkovićem da napravi dobar rezultat. Hrvatska je odavno uspešna, pa se nadam da će obe selekcije otići što dalje“, veruje golman šampionskog Sarajeva.

Miloša Đurkovića pamte mnogi napadači od Ljubljane do Skoplja. I dalje. Rušio im je golgeterske snove, a snevao svoje, šampionske. Od dve titule Sarajeva u Jugoslaviji, druga je deo i njegovog umeća i zasluga, pa svi puni sete možemo da kažemo: Miloše, nije bilo loše!

Kad bi moglo da se ponovi…

Slađan JEREMIĆ