Iz dana vernosti Vardaru - Dragi Setinov, Foto: Fejsbuk
Dragi Setinov bio je fudbaler defanzivnih zadataka u više klubova, ali najviše je pokazao u Vardaru i Hajduku. Sa Splićanima je slavio dva trofeja pobednika kupa, a u „gradu podno Marijana“ prosto su ga obožavali.
Bio je poseban, a opet, sličan drugim najboljim fudbalerima svog vremena u svojoj zemlji. Profesionalac od glave do pete i u Pobedi, u Vardaru, u Hajduku, u Etnikosu, u reprezentaciji Jugoslavije.
Davno je okončao igračku karijeru. Danas živi na tlu rodne grude.
„Živim u Skoplju. Nekoliko godina nakon završetka karijere radio sam kao trener u reprezentaciji Severne Makedonije, dugo sam radio u školi Vardara. Međutim, godinu i po dana sam bez angažmana“, kaže Setinov.
Rođen je 13.februara 1961.godine u Skoplju. Trinaestog dana meseca februara rođen je i Hajduk, samo pola veka ranije.
„Tačno je to. Mislim da sam jedini od svih igrača Hajduka koji je rođen istog datuma, da slavim rođendan kada i Hajduk. To je čista slučajnost, kao što je slučajnost da sam navijač Hajduka od kada znam za sebe“, dodaje on.
Svoje značajnije stasavanje doživeo je u Pobedi. Pamti se Prilep po brzoj usluzi, dobroj hrani, susretljivim ljudima. Dragiju je ta sezona pomogla da se preporuči Vardaru.
„Ja sam dete Vardara. Godine 1980.prebačen sam iz mlađih selekcija u A tim Vardara. Tada je trener bio Stjepan Bobek. Kako je bila jaka konkurencija otišao sam na kaljene u klub Sasa u Makedonskoj Kamenici. Onda sam otišao u Pobedu iz Prilepa, tada izuzetno jak tim iz drugoligaške konkurencije. Odigrao sam maestralno, pa 1982.godine vratio se u Vardar“, priča Setinov.
Onda je u Vardaru proveo 4 sezone, odigrao 117 zvaničnih utakmica, postigavši 14 pogodaka. Vardar je tada imao strašan tim, kadar da pobedi svakog u Jugoslaviji. I pobeđivao je.
„I danas ima ljubavi između Vardara i mene. Moj otac je radio u Vardaru kao blagajnik, otišao je u penziju iz tog kluba. Ja sam skoro pola veka vezan za taj klub. Uvek ću u srcu nositi Vardar“, tvrdi Dragi Setinov.
Godine 1986.prešao je u Hajduk. U Splitu je proveo pet godina, dva puta je osvajao Kup Jugoslavije, protiv Rijeke i Crvene zvezde. To je na neki način kruna njegove karijere.
„Tako je. Za Hajduk sam potpisao 1986.godine. Do toga je trebalo doći četiri godine ranije, ali je Vardar to primetio i tražio je da iz Prilepa dođem u Vardar. Odigrao sam odlično četiri godine u Vardaru i došao do A reprezentacije. Onda mi se ostvario životni san, da potpišem za Hajduk. Osvojili smo dva kupa, pogotovo je drag onaj poslednji u Jugoslaviji, protiv Zvezde u Beogradu“, iskren je Setinov.
Pored njega, u defanzivi Splićana delovali su i Zoran Vulić, Duško Vlaisavljević, Branko Miljuš...
„Svi smo delovali kao tim. Tu je bio i Stjepan Andrijašević, a zatekao me u Hajduku Luka Peruzović. Bili su tu i Jerko Tipurić, Ive Jerolimov. Darko Dražić je po levoj strani bio. Imali smo tim, sa svima sam odlično sarađivao“, govori Dragi Setinov.
U izboru Slobodne Dalmacije, njemu je 1988.godine pripao „Trofej Bili“. Kaže da mu pomenuto priznanje mnogo znači.
„To krasi moju spavaću sobu. Taj trofej draži mi je od svih koje sam dobio. Nije to bilo ko mogao da osvoji. Pogotovo što sam ja u Splitu bio stranac. Međutim, posvetio sam se utakmicama, posvetio se treningu, radio pošteno, igrao profesionalno i odgovorno i kao kruna svega toga došao je pomenuti trofej“, govori Setinov.
Trenirali su ga brojni stručnjaci, a Jošku Skoblaru je najviše verovao.
„U pitanju je bilo obostrano poverenje. On je meni dao slobodu igranja. Kao štoper sam razumeo igru, mogao sam se odlično snalaziti i na poziciji veznog igrača. Dao mi je maksimalnu slobodu, pa sam kod Joška Skoblara i najbolje partije pružao“, priznaje Dragi Setinov.
Hteli su ga Zvezda, Partizan, Dinamo. On je najviše verovao Hajduku, a najveće novce nudila mu je Priština, sa trenerom Ćirom Blaževićem.
„Tada sam bio član reprezentacije Jugoslavije, a isticao mi je u Vardaru ugovor te 1986.godine. Hteli su me brojni klubovi, ali osećao sam da bi u Hajduku najbolje partije pružao. Stigla je ponuda, izabrao sam Hajduk i nisam pogrešio“, pojašnjava on.
Jugoplastika je tri puta bila košarkaški prvak Evrope, ali u Splitu su Hajduku i fudbalu davali dušu i srce. Dragi Setinov je jednom izjavio da su „hajduci“bili popularniji od zlatnih košarkaša.
„I danas pratim sport. U bilo kojem gradu u svetu možete da nađete navijača Hajduka: u Zagrebu, u Beogradu, u Sarajevu, Podgorici, Skoplju, Ljubljani..., ali u Splitu nećete naći čoveka da navija za neki drugi klub. To nije moguće. Hajduk je tamo na prvom mestu. Za Hajduk se živi. Oduvek je tako i to nikada neće prestati“, priča Setinov.
Nastupao je i za reprezentaciju Jugoslavije. Prvo kod Miloša Milutinovića na turniru u Indiji, još je tada bio Vardarov as.
„Tada sam bio u Vardaru. Pored mene, reprezentativci su bili još i Darko Pančev, Toni Savevski i Petar Georgijevski. Prvi put u istoriji Vardara dogodilo se da ima četiri reprezentativca istovremeno, ponekad i u različitim reprezentacijama“, kaže Setinov.
Bio je učesnik 3.Mundijala prijateljstva u Ulcinju, U Crnoj Gori. Na istom mestu našli su se nekada zlatni sportisti iz svih delova Jugoslavije i iz drugih sportskih grana, ne samo iz fudbala. Jer, sport snažno povezuje ljude...
„Nisam slučajno došao u Ulcinj. Oberučke sam poziv prihvatio. To što je viđeno tamo govori šta je sve Jugoslavija imala. Ivica Šurijak, Joško Jeličić, Mili Hadžiabdić... S mnogim se nisam dugo video, od 100.rođendana Hajduka, februara 2013.godine. U Ulcinju su bili evropski i svetski prvaci, olimpijski pobednici iz brojnih sportskih grana. Lepo je sresti i pozdraviti sve te velikane“, naglasio je Dragi Setinov.
Vraća li se Vardar na staze stare slave? To još da čujemo?
„Nažalost, ne mogu to da potvrdim. U Vardaru je stanje dosta loše. Pre 7-8 godina došli su neki ljudi koji su obećavali brda i doline. Uzeli su terene, svlačionice, sve. Vardar je ostao bez ičega. Uz pomoć navijača Vardar se vratio u prvu ligu. Najavila se neka kompanija iz Austrije, pokazala je interesovanje za Vardar. Voleo bih da se to završi kako treba“, zaključio je naš sagovornik.
Danas Dragi Setinov voli da kaže da gol koji je postigao u pobedi Hajduka nad Partizanom od 2:1 ili poslednji kup nekadašnje zemlje i trijumf nad Zvezdom u Beogradu događaji su koji ga čine srećnim i setnim. Sportista je uspeo kada ima upravo to – rezultate i uspomene.
On ih ima, pa uživa...