Dr Milan Jelić /Služba predsednika Republike Srpske

Promiče vreme, i mi u njemu, a sećanje na drage i naše, na poznate i velike ljude ne može da izbledi.

Dr Milan Jelić!

Šesti predsednik Republike Srpske, prvi čovek njenog i fudbala u BiH, član važnog tela UEF-a, ugledni privrednik, menadžer s tovarima priznanja, moderan političar, univerzitetski profesor, građanin planete...

One nedelje, 30.septembra 2007.godine, dok je trčao poslednje ovozemaljske korake, samo se srušio i – preselio u legendu. Jedan banjalučki vrsni novinar i plodni pisac, a svi znamo o kome je reč, voli reći da spomenik i kada srušite, ostaje spomenik.

U sportu je nizao uspehe, bio glavni arhitekta fudbalske reorganizacije BiH, stvorio mogućnost da i klubovi iz Republike Srpske ugledaju svetlost evropske sportske pozornice.

Studentima je predstavljao uzor i sigurnost, nadu i veru da je njihova budućnost u vlastitim rukama i sopstvenim mogućnostima.

Kao političar išao je ispred svog vremena. Svaki dan u njegovoj Modriči bio je praznik demokratije, a svaki praznik svih delova Republike Srpske pripadao je njenim građanima, jer je stvarao atmosferu u kojoj dani umeju biti lepši. Jednostavno, svojim delovanjem, harizmom, pojavom, intelektom, dobrotom, pronicljivošću bio je nagoveštaj svake pobede.

Kažu da je domaćin u kući onaj koji sve zna, sve se pita i sve što ima deli sa drugima. On je sa svojim narodom delio dobro i sreću, delio dane i godine, ideje, želje, nade, ljudske sudbine. Modriču i svoje sugrađane nosio je u glavi, srcu i duši. I stalno je mislio o Modričanima i građanima Srpske, jer ih je cenio i poštovao. Jednostavno, Modričom se dičio, a Srpsku je voleo. Ponašao se kako je i obećao dok je polagao svečanu zakletvu, bio je sluga svog naroda, a ne njegov gospodar!

Kada je morao munjevito da reaguje reči su mu umele da seku poput žileta, da budu oštre, brze, tačne, ali su uvek bile odmerene i stizale su kada treba. Bio je vrelo ideja koje su trebale da pospeše razvoj Srpske. Danas je živeo za sutra, a sutra je video za naredni vek. Kao da je predodređeno da takvi ljudi prebrzo odlaze.

 Žive kratko, ali dugo traju!

I tako svih 18 godina. Dakle, punoletstvo praznine bez viteza života, gorostasa jednog vremena. Onda i ne čudi što su Mile, Tomo, Svika, Slavko, Mlađo, Sivac... i danas suznih očiju kada se govori o njemu. Te suze su iskrene i sjaje kao snežna belina,  kao i velikan čija je biografija ostala čista kao sveto ulje. Ako je i bilo onih koji su mislili drugačije,  Izložba u Muzeju Republike Srpske odagnala je i takve sumnje. O liku i delu dr Milana Jelića danas najbolje govore njegovi poznanici i saradnici, pa Fondacija „Dr Milan Jelić“ koja stipendira talentovane studente. Mnogo se može videti i čuti i u dokumentarnom filmu „Predsednik“, a na manifestaciji „Dan fudbala Republike Srpske“ nagrada za životno delo nosi ime po ovom čoveku. Takođe, najmasovnije klupsko takmičenje u Srpskoj podseća na nekadašnjeg predsednika. I Trg u Modriči i stadion u njegovom rodnom gradu zovu se isto, pa zaborav je nemoćan pred naletom brojnih godina.

Sigurno je da su danas pomešana osećanja kod supruge Milice, sina Petra i njegove porodice, braće, sestara. Tužni su, jer su prerano ostali bez div čoveka i stuba porodice, a ponosni što u narodu nije zaboravljen. Sve su prilike da će tako biti i ko zna koliko narednih godina i decenija. Pamćenje se zaslužuje, kao i sve drugo.

Sve u svemu, živeo nepune 52.godine čovek čiji je trag neizbrisiv, a 18 godina kasnije u njegovim Modriči i na Trebavi, podjednako i u Hercegovini, Krajini, na Romaniji, na Ozrenu, Krnjinu i Vučijaku, u Semberiji... ljudi o njemu govore biranim rečima. A njih, reči, treba meriti a ne brojati.

Mnogo godina prođe bez dr Milana Jelića koji je iznenada preminuo 30.septembra 2007.godine.

Pa, večito živi...