Nekad otac, danas sin. Fudbalski geni Stankovića doneli su ponovo radost Srbiji. Aleksandre, čestitke i na pobedi i na golu, kakav je osećaj posle prvenca u dresu „A“ reprezentacije?

– Pa neverovatan osećaj, to je nešto što sam sanjao od kad sam bio dete, tako da ovo mi je san, stvarno mi je bio san i mnogo sam srećan, jedva čekam da zovem porodicu i da nazdravimo za ovaj gol – kaže Aleksandar Stanković.

Pa nisu li već poslali poruke?

– Jesu, jesu, ali nisam još odgovorio, morao sam brzo sve da obavim, moram na aerodrom, vraćam se kući.

Odakle je otac Dejan pratio utakmicu?

– Iz Rusije. Zvao me, samo što nisam mogao da mu se javim, tuširao sam se, tako da jedva čekam da ga zovem.

Onda nećemo dugo, sjajna akcija i onako glavom fenomenalan skok i mnogo lep gol.

– Jeste, mnogo lep centaršut, idealan. Mnogo sam srećan, zahvaljujem se i saigračima, jer bez njih ja ne bih ovako igrao.

Selektor kaže da je iznenđen što si njemu krenuo u zagrljaj i prijatno si ga iznenadio.

– Pa jeste, zato što uvek na treningu, sada ova zadnja dva tri dana, uvek centrira loptu i ja nekako ulazim, nekad pogrešim tajming i uvek mi govori da moram da pogodim tajming, da uđem lepo glavom i danas se eto to desilo i zato sam njemu posvetio gol.

Jel si zadovoljan poslednjih par dana saradnje sa njim?

– Mnogo sam zadovoljan, mnogo se razume u fudbal i mnogo voli fudbal. I to ti onda da neku energiju, moraš da daš svoj maksimum. Mnogo je lepo raditi sa njim i jedva čekam da se vratimo u martu – kaže Aleksandar Stanković.