Bivši kapiten Borac Mtela Srđan Trivundža razočaran je stanjem u banjalučkom klubu.

Rukometaš koji je godinama sa puno uspeha nosio dres “Velikana iz Gospodske” ističe da je situacije mnogo teža od one koja se prikazuje u javnosti i da su vrata kluba zatvorena za sve bivše asove i one koji se razumiju u sport.

-Stanje u rukometnom klubu Borac je najjednostavnije objasniti rečima da je suprotno onome kako ga predstavljaju rukovodioci. Možda i najgore po banjalučki rukomet je činjenica da su pojedini rukovodioci kluba javni nastup u ime RK Borac shvatili kao priliku za javnim promovisanjem. Ne želim da verujem da tu ima i drugih razloga zašto im prijaju rukovodeće funkcije kluba. Mladima su potrebni sportski idoli a Borac je bio sigurno jedan od najuzornijh sportskih kolektiva u regiji. Danas su zvezde Borca pojedini rukovodioci kluba a ne sami sportisti što je velika sramota za grad i klub. Žao mi je što glas rukometnih velikana poput Zdravka Rađenovića nema nikakvu težinu – ističe Srđan Trivundža

Bivši kapiten ističe da uprava svakih šest meseci menja klupske ambicije i da nema baš čime da se pohvali za svog mandata . Problem nije samo činjenica da se Borac nakon tri kola oprostio od titule već i to što u klubu nema jasne strategije šta se dugoročno želi.

-Izgubljeno učešće u Seha ligi, istupanje iz evropskim kupova, igrači bez primanja, gomilanje dugova, igranje bez planova i rezultatskih ciljeva, funcionisanje bez sistema...samo su deo svega što se dešava u klubu. Da bi sve ovo prikrili pojedinci kojima javni nastup dođe kao duševna hrana spominju gradnju sportske dvorane u istoj rečenici u kojoj pozivaju donatore za "spas Borca" na donatorsku večeru. Apsurd! I upravo ta večera je pokazala šta bivši asovi i sportski radnici kao i prijatelji koje je klub godina skupljao misle o upravi – dodao je Trivundža

Nakon ostajanja bez SEHA lige, u klubu su isticali da je prioritet napad na “duplu krunu “ u BiH. Međutim nije napravljena ekipa sposobna da to ostvari pa su se ambicije opet promenile nakon poraza na startu drugog dela .

-Rukometnom klubu Borac nije potrebno podmlađivanje i stabilizacija svakih pola godine kako to ova uprava izjavljuje prikrivajući loše rezultate svoga rada. Iz kluba su oterani svi koji su nešto značili u rukometu u Banjaluci. Veliki broj rukometaša koji su igrali bez redovnih primanja su oterani iz kluba a koji to svojim igrama i ponašanjem nisu zaslužili. Oteran je Igor Rađenović možda i jedan od najperspektivnijih mladih trenera iz Banjaluke. Dokazao se osvajanjem “duple krune” . Nakon njega oteran je dekan fakulteta Fizičke kulture i sporta Borko Petrović, zatim igrači Ratko Nikolić, Mladen Bojinović...i da ne nabrajam. Rezultati i igrači su samo kolateralna šteta za ovu upravu. Ne želim da se ogriješim a da ne spomene da postoje i izuzeci bez čije podrške bi Borac danas bio ugašen. Pre svega tu mislim na predsednik kluba Milan Radović i te gradonačelnike Slobodana Gavranovića i Igora Radojičića. Medjutim sve ono sto su oni uradili za ovaj klub ova uprava je uspela da uništi a njihove zasluge za opstanak Borca pripiše sebi – istakao je na kraju Trivundža.

Piše: Blic / Darko Dragičević

Srđan Trivundža