Piše: Tomo MARIĆ

Ničega se u fudbalu, kao i u životu, ne treba plašiti osim straha, ali meni se strah ispeo na leđa – hoće li fudbalski genije Lionel Mesi, ostati bez trofeja u dresu svoje Argentine?!
Svega je, do sada, mimoišlo, nikada nije bio prvak Južne Amerike, isto tako ni šampion svijeta, ko zna šta će se, poslije viđenog na meču protiv čudesnih Islanđana, dogoditi na Mondijalu u Rusiji?
Pamtim mnoge fudbalske velikane, većinu sam gledao uživo, susretao kao novinar i ekskluzivno intervjuisao, nikad nisam susreo Mesija. Međutim, taj fudbalski genije, danas već u zrelim igračkim godinama još uvijek dječačkog izgleda i natkriljen bezazlenošću, prilegao mi je na srce, bezmalo kao Dragan Džajić, Milutin Šoškić, pokojni Josip Katalinski, koje sam izuzetno cijenio i poštovao.
Jednostavno, Mesiju se nije dalo u družini velemajstora kakvu čine “gaučosi”, mimoišla ga je i sportska sreća, eto i taj promašeni penal u meču sa Islandom, nije imao ni “zvjezdani tren” kao sunarodnik Maradona “Božiju ruku”… 
Niko srećniji ne bi bio od mene da me demantuju utakmice pred nama.
Nada je, svi kažu, dobra stvar, a dobre stvari nikad ne umiru, ne daj se još malo Lionele Mesiju, dragi momče iz Rozarija i prijatelju po televizijskom viđenju.
Ubijeđen da je fudbal važan, jer stvara kroz genijalnost velemajstora poput Mesija, kroz igru i nadmetanje druge stvarnosti koji svijet čine i boljim i ljepšim; možda činim nepravdu prema nevjorovatnim Islanđanima pred kojima svi zajedno, koji pripadamo fudbalu, treba da se poklonimo do crne zemlje, želim im sve najbolje jer su to zaslužili, ali Mesi je Mesi.
Fudbal, zaista, piše romane, ne uvijek vesele i sa srećnim krajem. Biće dana za pravih megdana. Tvoje čarolije na fudbalskom terenu oduševljavaju cijelu planetu, ovakvih kao ja ima na desetine miliona, u Africi, Aziji, Evropi, tvojoj latinskoj Americi, u Australiji, u velegradima, gradovima i varošima, selima i zaseocima, nema muškog djeteta na planeti koje ne umije pravilno da izgovori tvoje ime i prezime, poštuju te i cijene, u trenucima slabosti imaj i tu istinu na umu. U narodu kojem pripadam kažu da nije muški plakati, iako to najčešće uzvikuju upravo oni što plaču – i sam, jedan sam od njih!
Život je milion puta potvrdio da nije sve u zlatu koje blještavo sija, makar bio veličine kao golema tepsija, nešto je i u nama samima, u ono malo duše. 
Bio, jeste, i ostaće maestro Lionel Mesi.

Lionel Mesi izvodi penal protiv Islanda