Foto: Uefa Champions League

Nekada je bilo nezamislivo epitet nemoć vezati za Mančester Junajted jer u vrijeme Ser Aleksa Fergusona jer su bili predominantni. Godinama se Junajted srozava a u revanšu protiv Atletika bilo ih je zaista mučno gledati.

Junajted je imao dobar rezultat iz prvog meča odnosno 1-1. Očekivalo se da napadnu i krenu kako treba. Sama startna postava i nije imala baš logike jer u njoj nije bilo Nemanje Matića koji je u dobroj formi u poslednje vrijeme. Međutim, formacija je bila standardna. 

Atletiko je prepustio posjed Junajtedu i igrao ''ono svoje''. Prijetili su Junajtedu iz tranzicije u svakoj situaciji. Junajted je imao par dobrih prilika a najbolju Elanga. Međutim, na odmor su otišli sa zaostatkom jer je Lodi pogodio u završnici prvog poluvremena za vodstvo Atletika.

Očekivalo se da Junajted zaigra bolje u nastavku. Međutim, ono što je bilo u nastavku, nešto je najgore što je Junajted pokazao skoro u jednom takvom meču. Nije problem što nisu uspjeli doći do izjednačenja, nije problem ni što nisu stvorili mnogo šansi, problem je ta toliko vidljiva nemoć Junajteda.

Nije to ona klasična nemoć kada te protivnik dominira a ti ne možeš preći centar. Atletiko tako ne pravi rivale nemoćnim. Baš naprotiv, Atletiko protivnike pravi nemoćnim tako što igra fenomenalnu odbranu a pogotovo kada imaju pozitivan rezultat, tad su neumoljivi.

Simeone nikada ne rizikuje mnogo u ovakvim utakmicama. S obzirom da je imao dobar rezultat, sada je u nastavku ponovo uradio isto. Dodatno je zbio defanzivne linije te je Atletikova zona bila nerješiva enigma za Junajted.

Jednostavno, Junajted nije znao šta treba uraditi i na koji način. Lopta je sporo kružila a utisak je i da je Ragnik loše poteze sa izmjenama vukao i da mu je falilo hrabrosti. Nekako je nelogična odluka da izvede Brunu u jednom momentu. Jeste igrao loš meč za svoje standarde ali takvog igrača se ne vadi ako imate negativan rezultat. Bilo bi dosta logičnije da je krenuo na maksimalan rizik pa šta bude jer svakako nije imao dobar rezultat.

Vrijeme je prolazilo a Junajted je bio sve nervozniji. Napadi sve bezidejniji a nemoć i nervoza sve veća. Sve što su pokušavali bilo bi na individualni kvalitet. Međutim, Atletiko je tako lako izlazio na kraj sa tim da Junajted nije imao šansu za uspjeh.

Na kraju se završilo tako kako se završilo. Čolo je još jednom pokazao da je majstor nokaut faze i da je taktički fenomenalan stručnjak. Sa druge strane, Junajted nije pokazao mnogo ali je zapravo pokazao toliko toga.

Na terenu nisu pokazali mnogo i ako se uzuzmu neki dobri momenti u prvom poluvremenu, odigrali su jako jako loš meč. Međutim, pokazali su tako mnogo problema. Očito je koliko Junajted trenutno nema ideju, nema hemiju i nema skoro pa ništa od onoga što je Junajted imao u vrijeme Ser Aleksa Fergusona.

U poslednje četiri godine Junajted je potrošio skoro 700 miliona a nisu osvojili ništa. S obzirom da su trenutno peti i nisu na poziciji koja vodi u Ligu šampiona, srozavanje bi tek moglo biti veliko ako ne završe među četiri u Engleskoj.

Zato je kraj sezone bitan. Neće sigurno osvojiti trofej ali ulazak u TOP4 bi bio kakav takav pas. Bez toga, Junajted će biti u problemima.