Sve više fudbalskih trenera bez posla: "Strukom se manipuliše, izgubili smo veru i motivaciju"

Fudbalski treneri postali su savremeni nomadi. Koferi i torbe uvek su spakovani i spremni za iznenadnu selidbu. Razmena stručnjaka naročito je aktuelna pre i za vreme letnjeg prelaznog roka. Proteklih dana kontaktirali smo brojne trenere i pitali ih za trenutni status. Najveći broj je bez posla i bezuspešno traži novi angažman. Klubovi su pauzu iskoristili da dovedu trenere prema svom ukusu kako bi, prema njihovim zahtevima, dovodili odgovarajući profil igrača. Nekolicina stručnjaka kontaktirala je naš portal raspitujući se za eventualno slobodna mesta na vrućoj trenerskoj klupi. Na našoj Sportskoj berzi trenera i igrača zainteresovani klubovi mogu se informisati o slobodnim stručnjacima.

Statistika kaže da u našoj zemlji ima 4.900 trenera različitog profila. Od toga, 225 poseduje najviše zvanje - UEFA PRO licencu. Ako se zna da ima registrovano 3.087 klubova, dolazimo do paradoksalne brojke da je oko 2.000 stručnjaka višak. Brojka je još alarmantnija ako ne računamo najniže rangove. U dva profesionalna ranga može da radi tek 30 stručnjaka i, ako tome dodamo četiri grupe Srpskih liga sa 62 kluba, dobija se manje od stotinu trenerskih mesta, a upravo je u prva tri ranga najveći pritisak struke i zato je ponuda uvek veća od potražnje.

U razmeni poruka najveći broj je bezuspešno tražio novi angažman i preostalo im je da se nadaju pozivu u toku prvenstva ili, što je malo verovatno, odlasku u inostranstvo. Jedan broj trenera ima posao van fudbala kako ne bi ugrozio egzistenciju porodice. Najgore je biti u statusu bez posla i najčešće struka brzo pada u zaborav.

Jedan iskusni trener nije želeo da mu se ime provlači po portalima jer je, navodi, izbačen iz svih kombinacija. Izabrao je svesno teži put i naglašava da je uloga trenera uvek bila kompleksna i zahtevala jake ličnosti.

"Danas niko ne želi da ima trenera koji misli svojom glavom i za taj stav nosi odgovornost. Ogromna većina trenera zarad nekog novca pristaje da bude manipulativno sredstvo u rukama menadžera, silno motivisanih gazda. To je čitav jedan talas koji želi što brži rezultat, milionskog igrača preko noći... psihologija lake i brze zarade. Nažalost, velika većina pristaje na ucene. Neki nemaju drugih rešenja, nemaju stav, dok su drugi spremni na trpeljivost." Tako se i sama struka urušila. Niko nije svestan da od tako krivog gledanja na stvari niko nema koristi i svi će biti na gubitku. Jedino umešni menadžeri koji "uvale" nekoliko igrača na račun bliskosti sa nekim od čelnika kluba. To je, u stvari, početak kraja cele priče - kaže u osvrtu na zadatu temu.

Milovan Pankov je u prošloj sezoni sedeo na klupi Tekstilca i odlučio da se vrati kući u Novi Sad. Preuzeo je obnovljenog petoligaša RFK Novi Sad 2025, koji ima šampionske ambicije da se domogne zonskog stepena takmičenja. "Stabilizovali su se kao klub", kaže, "dok ne bude nešto konkretnije od višeg ranga, mora da se radi dalje..."

Trener Saša Stojadinović sa stažom od 25 godina prošao je, kako kaže, ceo krug, od mlađih kategorija, bio direktor škole, sa 27 godina vodio samostalno zonaša i brojne srpskoligaške ekipe. Završio je DIF, Višu trenersku školu, "A" i "B" licencu i Nacionalnu PRO licencu. Kaže da nije više zainteresovan za rad u našem fudbalu, jedino ako se neke stvari drastično ne promene (za šta je izgubio veru) i ne poboljša status i odnos prema struci. Svi mogu da budu amateri osim trenera, svi su pravno zaštićeni osim trenera, niko se ne edukuje toliko dugo i skupo kao treneri. Izgubio sam, kaže, "motivaciju za borbu sa vetrenjačama."

Trivo Ilić je vodio zonaša Mladenovo. Pohvalio se da je reizabran za predsednika Trenerske organizacije Bačke Palanke i postao potpredsednik Trenerske organizacije FS Vojvodine, a biće i delegat ispred regionalnog saveza u Skupštini krovne organizacije Srbije. Da li će Ilić moći sa sadašnjih pozicija u trenerskoj organizaciji da učini nešto više za poboljšanje položaja struke, ostaje da se vidi.

Zoran Vasiljević je završio uspešnu misiju u superligašu IMT-u i trenutno je bez posla. Vasiljević krivicu vidi u nedostatku kriterijuma i hiperprodukciji diploma. Za licencu, navodi, može da polaže ko hoće, a da nema rezultata. Od skupih uplata najviše koristi imaju Centar za edukaciju i savezi. U opticaju je veliki broj raznih licenci, nema testova o elementarnom poznavanju osnova fudbala. Klubovi uzimaju lojalnog trenera koji će da sluša i sarađuje.

Najčešće su treneri u porukama bili kratki i koncizni, kao: "Nema ništa, pravo da ti kažem, malo pravim pauzu od fudbala", "Za sada nema, hvala što pitate", "Nema za sada ništa što bi me zadovoljilo", "Ovde kod nas na Balkanu teško je naći normalan posao, tako da sam se fokusirao na Aziju gde sam ranije radio..."

Neki od stručnjaka okrenuti su inostranstvu i budno čekaju poziv menadžera, a drugim okom gledaju na domaću scenu ukoliko nešto povoljno iskrsne. Jedan trener vratio se iz Rumunije i ne pomišlja da se vrati.

Neke priče se ne završavaju zato što je ljubav nestala, nego zato što postane nemoguće boriti se protiv svega u okruženju. Priča za dokumentarac, kao na filmu, u slučaju uspešnog trenera Ivice Milutinovića. Nije ni slutio da će se SU Dinamo Jug tako brzo ugasiti i umesto kofera za pripreme na Tari spakovao je kofere za neku drugu trenersku avanturu.

- Potpuna neverica, šok, ukus gorčine i zbunjenosti, koji preovladavaju emocijama. Moramo da budemo strpljivi, našli smo se u nezavidnoj situaciji, jer u ovom trenutku nikome nije potreban trener. Čekaćemo novu šansu - navodi Milutinović, kome se za 12 meseci ponovila ista priča kao sa Mladošću GAT. Dobri rezultati nisu preduslov za nastavak saradnje, a pogotovo kada se odigraju tektonske promene i dođe do gašenja kluba.